Цвјетови јоргована су прави знак да је прољеће званично стигло. Већина дрвећа и жбуња јоргована цвјета средином прољећа.
Једном када се цвјетови отворе, овај упечатљиви грм је тешко не уочити. Цвијеће рађа у нијансама љубичасте и бијеле. Емитују диван и снажан мирис.
Њихова изразита арома је довољно јака да се омирише на приличној удаљености.
Слатки мирис јоргована који се преноси топлим прољећним повјетарцем довољан је да свакоме принесе задовољство и у најсивијем дану.
Јоргован увијек цвјета прије Васкрса, а празник и цвијет везује и једна легенда.
Наиме, када су разапели Христа, Богородица је тужна и у очају тумарала, не знајући куда иде. Села је да се одмори испод једног дрвета препуног лишћа и онако изнурена, заспала. Тада је са дрвета, полако почело да пада лишће и њежно је покривало.
Када се пробудила било јој је топло. Видјела је лишће по себи, а када је погледала у дрво, оно је било потпуно голо. Тада је благословила дрво ријечима: „Буди благословено и миришљаво заувијек“.
У том тренутку, дрво је опет процвјетало и тако је настао обичај да се за Васкрс његов плод уноси у кућу.
Још једна легенда
Легенда каже да је краљ Урош л желио да на посебан начин дочека своју будућу невјесту (француску принцезу, касније српску краљицу) Јелену Анжујску. Наредио је да се прије њеног доласка, дуж неприступачне долине Ибра, посаде јорговани, како би је тај крајолик подсјећао на њену родну Провансу.
Данас је тај крај познат као Долина јоргована и простире се обалом Ибра испод магистралног пута Краљево-Рашка, преноси Она.
