Приједлог изборног закона Републике Српске наћи ће се на дневном реду Народне скупштине у четвртак, сазнаје Српскаинфо у парламенту.
Скупштински колегијум ће на сутрашњој сједници званично утврдити приједлог дневног реда, а детаљи би требало да буду усаглашени на данашњем састанку владајуће коалиције у Српској.
У питању је сједница НСРС која већ у најави привлачи огромну пажњу јер ће се на њој наћи још и потврда Извјештаја Међународне комисије за Сребреницу, као одговор на најављену Резолуцију о Сребреници у Генералној скупштини УН.
Предсједник РС Милорад Додик потом је позвао све посланике, али и грађане, на митинг у центру Бањалуке.
Нацрт изборног закона РС усвојен је на „поноћној“ посебној сједници НСРС 29. марта и упућен на јавну расправу у трајању од 15 дана. Закон предвиђа да изборе за ниво Републике Српске самостално проводи Републичка изборна комисија РС, а не ЦИК БиХ. Она би и даље била надлежна за изборе за Предсједништво БиХ и Представнички дом ПС БиХ.
Како сазнајемо, приједлог закона се донекле разликује у односу на нацрт, али су детаљи засад непознати, јер материјал још није достављен народним посланицима.
Надлежности ЦИК БиХ
Западне дипломате на изборни закон РС гледају на конкретан корак сецесије, а највише им света то што се „удара на надлежности ЦИК БиХ“, а самим тим на Дејтонски споразум. У том контексту, биће занимљиво видјети да ли ће у Приједлогу изборног закона, у односу на Нацрт, бити корекција у смислу да не дирају у надлежности ЦИК БиХ из члана 2.9 Изборног закона БиХ.
Тамо пише да ЦИК координира, надгледа и регулише законитост рада свих изборних комисија и бирачких одбора; доноси одлуку о одржавању непосредних избора у БиХ, одговорна је за тачност, ажурност и укупни интегритет Централног бирачког списка за територију БиХ; овјерава политичке странке, коалиције, листе независних кандидата и независне кандидате за учешће на свим нивоима непосредних избора у БиХ; одговорна је за правовремено штампање, дистрибуцију и сигурност гласачких; утврђује и потврђује резултате свих непосредних и посредних избора; издаје увјерење лицима која су добила мандат на свим нивоима непосредних и посредних избора у БиХ…
За Нацрт изборног закона РС је гласало 45 народних посланика, нико против док их је 7 било суздржано. У питању су били присутни опозициони посланици из СДС и ПДП. Након тога услиједили су бројни позиви опозицији да и она подржи изборни закон РС, а након што је Младен Иванић изјавио да опозиција не би требало да иде на изборе по том закону, услиједила су условљавања: Ко не гласа за изборбни закон РС, гласао је за Крстијана Шмита.
Санкције
Зашто? Како се незванично сазнаје, поједини владајући посланици, посебно из мањих странака, траже начин како да се извуку из ове приче, у сраху од личних санкција, али и од нових потеза Запада према Српској. У том контексту биће занимљиво видјети ко ће од њих имати „оправдано опдсуство“ са сједнице која се очекује у четвртак. Јасно је да би опозициони гласови владајућима дошли као мелем на рану.
–Сви који су у приватном бизнису су упутни на гласању – тврди извор Српскаинфо.
Поједине опозиционере питали смо како ће гласати у другом кругу.
– Мој став и став СДС јесте да смо за поштовање Дејтона, он је гарант опстанка Српске. Ако покушате да рушите Дејтон, ви угрожавате позицију РС. Оног момента када добијемо материјал и ако видимо да он крши Дејтон, ми ћемо апеловати на разум. Знам да је по Дејтону да РС може имати свој Изборни закон, да може проводити изборе за НСРС, предсједника и локале заједнице, али да мора бити усаглашен са Изборним законом БиХ – каже посланик СДС Огњен Бодирога.
Уколико власт заиста жели да проводи изборе по изборном закону РС, Бодирога пита због чега је онда, прије неколико дана, министар финансија и трезора БиХ Срђан Амиџић (СНСД) „пребацио преко седам милиона КМ ЦИКБиХ, да би она расписала локалне изборе 15. маја“.
-Када је био Нацрт изборног закона, десио се преседан да смо тако озбиљну тачку добили на тај дан и да је сједница почела у поноћ. И све то је дошло послије тачке дневног реда на којој је Милорад Додик брутално испљувао СДС, опозицију и мене лично. Да би се на крају извињавао. И послије свега тога од нас се очекује да, наводно, у четвртак усвојимо изборни закон РС, а још нисмо добили материјал, ни извјештај са јавне расправе. Све раде како би народ расправљао о томе хоће ли бити избора, док се они енормно богате. Сада су сатјерани уз зид па хоће да се ваде на неке вруће националне теме. Одговорна национална политика се води тако што уједињујете народ, а не разједињујете га – каже Бодирога за Српскаинфо.
“Додик гази Народну скупштину”
Посланик ПДП Тања Вукомановић каже да ће моћи да каже како ће да гласа тек када се буде знало шта је са Изборним законом, хоће ли се уопште наћи на дневном реду и да ли је претрпио неке промјене у односу на Нацрт.
–Ако је “ко не гласа са Изборни закон, тај је за Шмита” позив опозицији на сарадњу, она не знам како изгледа када нас нападају. Са друге стране, опет неозбиљно приступају озбиљном проблему. Закон није још ни изгласан, а Додик већ гази Народну скупштину Републике Српске, најављујући сједницу, мимо предсједника Скупштине који је тек сазвао колегијум да се одреди датум сједнице. Материјале за сједницу још нисмо видјели, опет се чује само Додик, али сад мање пича о Изборном закону, а све више о митингу – оцјењује Вукомановићева.
Извјештај Комисије за Сребреницу
Када је ријеч о поменутом извјештају Комисије за Сребереницу, он је јавно убјављен још у љето 2021. и до сада се није нашао пред Народном скупштином. Међународном комисијом руководио је израелски стручњак Гидеон Грајф, а извјештај има више од 1.000 страница текста.
-Након темељне истраге Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године, закључује се да се у Сребреници није догодио нити појединачни злочин геноцида, нити геноцид уопште – пише у том извјештају.
Иако Комисија не сматра убиства која су се догодила око Сребренице геноцидом, она у уважава чињеницу да су хиљаде људи (углавном ратних заробљеника) убијене на најстрашнији начин и да одговорне за ове гнусне злочине треба казнити, наводи се у генералним закључцима.
Ова комисија бавила се и бројем страдалих у сребреничкој регији, првенствено бројем убијених мислимана. Напомињу да је до сада било широко прихваћено тумачење да убиство 8.000 муслиманских мушкараца наликује геноцидним злочинима које су починили нацисти, систематски одвајавши Јевреје и друге мањине од остатка становништва, да би их потом убили.
– Налази Комисије показују да се злочин такве природе није догодио. Штавише, Комисија је утврдила да су муслиманске снаге 28. дивизије Армије Републике БиХ унутар Сребренице формирале војну колону са више од 12.000 припадника војске која се пробила кроз формације српске војске и кренула према муслиманској територији. Напади на ову колону, који су проузроковали смрт приближно четири до пет хиљада припадника 28. дивизије Армије Републике БиХ, могу се сматрати легитимним војним акцијама. Међутим, погубљење 2.500-3.000 војних затвореника, укључујући неколико стотина мушких цивила из базе Поточари, поред неколико стотина размијењених војника, представља ратни злочин. Комисија не сумња у злочиначку природу ових убистава – наводи се у закључцима.
