Поставили смо Србију на економску мапу Америке као регионално привредно чвориште и привлачну инвестициону, инфраструктурну, технолошку и туристичку дестинацију
Србија данас трасира своју спољну политику према САД темељним одредницама проистеклим, пре свега, из снажне и одговорне унутрашње политике, јасно зацртаних и одрживих циљева за раст и развој, као и пажљиве идентификације области сарадње од интереса за нашу земљу и наше грађане – каже у разговору за „Политику” амбасадор Србије у САД Марко Ђурић, који се након трогодишњег дипломатског мандата у Вашингтону враћа у земљу.
„Уз подршку и разумевање нашег државног руководства, такав приступ даје конкретне резултате на терену, не само у последње три године, чему лично сведочим, већ и у последњих више од десет година. Од суштинског је значаја, по мом мишљењу, да Србија настави да се креће овим добрим, правим путем сарадње са Америком, утабаним стазама историјског партнерства скованог пре 143 године, али и прокрченим новом политичком инфраструктуром, новим имиџом Србије и новим ентузијазмом у наступу на америчком тлу. Кључни елемент јесте континуитет у деловању који нам, попут тајног састојка, може помоћи да, најпре краткорочно, а затим и на средњи и дужи рок, повратимо позицију и поимање наше земље из оних периода кад смо остваривали највећи политички и економски утицај”, истиче Марко Ђурић.
Узимајући у обзир бројне изазове на Косову и Метохији, изазване суровим ставовима Приштине према српској заједници, да ли у Вашингтону постоји веће разумевање за ставове Београда према том питању?
Чињеница је да се с Вашингтоном разилазимо по питању статуса наше јужне покрајине, али је исто тако чињеница да једностране и провокативне мере које Приштина изнова и изнова доноси и примењује како би опстанак српске заједнице на Косову и Метохији учинила што неподношљивијим не само да изазивају озбиљну забринутост већ и све снажнију и све отворенију осуду представника америчке администрације – од амбасадора САД у Србији, господина Хила, преко специјалног изасланика за западни Балкан, господина Ескобара, па до Блинкеновог помоћника, господина О’Брајена. Један од еклатантних примера је и недавни предлог закона који је Конгресу САД поднела конгресменка Клаудија Тени, копредседавајућа Српског кокуса, којим се директно осуђује Куртијев режим и захтева обустава сваке врсте америчке помоћи и подршке Приштини док се не престане с прогоном српског становништва на Косову и Метохији. Такве важне поруке високих америчких званичника, као и глобалне заједнице, имали смо прилике да чујемо и након обраћања председника Вучића на седници Савета безбедности Уједињених нација пре неколико седмица.
У билатералним односима земаља, једна од најважнијих компонената су економски односи. Шта можете да нам кажете о економским односима две земље?
Последњих година економска сарадња наших двеју земаља издвојила се као једно од најснажнијих упоришта свеукупних билатералних односа, што се на првом месту огледа у рекордној робној размени од 1,2 милијарде долара већ две године заредом. Поред тога што је наш четврти спољнотрговински партнер на свету, Америка је и наше прво извозно тржиште за ИКТ услуге. Почевши од неколико десетина привредних делегација и трговинских мисија које су посетиле Србију, затим пословних конференција и округлих столова – од којих је последњи био пре само неколико седмица у организацији Савета за међународно пословно разумевање као најстарије и најпознатије кровне асоцијације америчких компанија – преко интензивније сарадње са Америчком привредном комором и Америчко-централноевропском пословном асоцијацијом, све до оснивања Америчко-српског пословног савета пре неколико месеци као једног новог канала сарадње компанија и привредника у Србији и САД, поставили смо Србију на економску мапу Америке као регионално привредно чвориште и привлачну инвестициону, инфраструктурну, технолошку и туристичку дестинацију.
Судећи по свему, ви сте овде били веома успешан амбасадор. Какав бисте савет имали за вашег наследника?
Оставио бих другима да суде и оцењују наш рад, али лично могу да кажем да сам поносан на труд и ангажман свог тима у амбасади у Вашингтону. Сада већ с правом могу да кажем да активно градимо нови темељ српско-америчких односа. Имао сам ту привилегију да у политичкој и трговинској светској сили службујем у једном историјски гледано кратком, али изузетно важном тренутку за нашу земљу и наше билатералне односе, у деценији у којој сведочимо можда понекада спором, али постепеном и постојаном преображају слике о Србији у америчким очима. Захваљујући подршци наших државних институција, председника и владе, верујем да смо у претходне три године поставили један нови камен темељац у здање српско-америчких односа са акцентом на политичкој, привредној и културној инфраструктури. Значајно смо увећали Српски кокус у Конгресу САД, ангажовали две компаније које нам помажу у лобирању, закључили смо и меморандуме о сарадњи у областима економије и образовања са савезном државом Охајо, затим меморандум између Стејт департмента и Министарства спољних послова о сарадњи спољнополитичких служби и размени дипломата, док у наредном периоду очекујемо и закључење споразума о стратешком партнерству са САД у енергетици.
Пре непуних годину дана отворили сте директну авио-линију од Београда до Чикага?
Тиме је наша „Ер Србија” постала једини авио-превозник у региону са чак два директна лета до Америке, а у припреми је и отварање треће линије, од Београда до Мајамија. Такође, прошле године организовали смо чак две велике конференције српске дијаспоре под називом „Јачање веза”, које имају стратешки значај, отворили смо и допунске школе српског језика широм Америке, а у сарадњи са НБА тимовима приредили неколико „Вечери српског наслеђа” у Вашингтону. Ту су и бројне изложбе наших уметника и стваралаца, концерти, наступи, књижевне вечери, посете, гостовања, учешће на разним фестивалима и манифестацијама. Колегама које долазе после нас остављамо и нову зграду амбасаде на мање од километар од Беле куће и реновирану амбасадорску резиденцију у елитном кварту престонице САД – не само као места сусрета са америчким званичницима и овдашњим дипломатским кором већ и као својеврсне „српске куће” у Америци, места представљања и промоције нашег језика, културе и народне баштине и места окупљања српске заједнице. Желео бих да наша дипломатија покаже и докаже посвећеност и постојаност рада у тежњи да – дугорочно, одважно и марљиво – снажи присуство Србије, шири партнерство и унапређује и у будућности сарадњу са САД на свим пољима.
Каква су ваша очекивања по повратку у Београд?
Очекујем да се видим с бројним старим пријатељима и радујем се дружењу с нашим људима, повратку у Србију, као и прилици да наставим рад у председниковом и државном тиму на стварању још боље и успешније Србије, Србије бројних ауто-путева, железница, фабрика, научних центара, универзитета и школа, Србије која ће бити центар света као организатор глобалне изложбе Експо 2027, Србије која ће бити домаћин европским и светским политичким, привредним, академским и културним делегацијама и спортским такмичењима, Србије која ће из дана у дан све више напредовати и у сваком погледу бити земља за пример и понос нашим будућим нараштајима.
