Нацрт жалбе Уједињеним нацијама у вези са 25. годишњицом почетка НАТО бомбардовања Југославије достављен је Државној думи на разматрање, изјавио је шеф комитета Думе за међународне послове, лидер Либерално-демократске партије Русије (ЛДПР) Леонид Слуцки.
„Одбор за међународне послове поднео је нацрт жалбе Већа Савезне скупштине у вези са 25. годишњицом почетка бомбардовања територије суверене Југославије НАТО коалиције. Предлажемо да га поднесемо на разматрање Државној думи 20. марта“, рекао је Слуцки.
Он је истакао да се у апелу позивају парламентарци да осуде војну операцију и предузму мере за позивање држава чланица НАТО на међународну одговорност.
„У тексту нацрта апела, руски парламент позива УН и скупштине свих земаља да коначно осуде војну операцију Северноатлантске алијансе против Југославије и предузму мере за привођење држава чланица НАТО међународној одговорности за директну агресију на СРЈ“, прецизирао је.
Како се наводи у документу, парламентарци сматрају да је неопходно, уочи годишњице агресије НАТО-а на Југославију, дати праведну оцену „тог грубог кршења међународног права, које је довело до дестабилизације рада Организације за европску безбедност и сарадњу“.
Осим тога, парламентарци „изражавају дубоку забринутост због текућих покушаја Колективног запада да чин агресије на Савезну Републику Југославију представи међународној заједници као мировну операцију, да жртве НАТО бомбардовања преда забораву и окриви Србе за избијање ратова на Балкану“, пренио је Спутњик.
Тако је, подсећају парламентарци, од марта до јуна 1999. године „на малу суверену државу у центру Европе бачено 2.300 крстарећих пројектила и 14.000 бомби“, што је резултирало смрћу више од 2.000 цивила у Југославији, укључујући и децу.
Како истичу, некажњивост НАТО удара на Југославију „створила је основу за нове војне акције широм света под маском изјава о борби ‘за вредности слободе и демократије’“.
„Уверење Колективног запада у сопствену непогрешивост и право да одлучује о судбини других народа и држава довело је до узлета неонацистичког режима у Украјини, који је после државног удара 2014. спроводио политику геноцида над руским становништвом што је довело до оружаног сукоба на територији те земље“, закључује се у документу.