Сигурно је да ће Доналд Трамп бити кандидат Републиканске странке, али је исто тако сигурно да му естаблишмент, односно америчка „дубока држава“ неће допустити да буде сљедећи предсједник САД, сматра Срђа Трифковић спољнополитички уредник америчког часописа „Хрониклс“.
Бивши амерички предсједник Доналд Трамп побјиедио је на републиканским унутарстраначким изборима у америчкој држави Ајова, док је друго мјесто освојио гувернер Флориде Рон Десантис.
На изборе је изашло више од 60 одсто бирача, а Трамп је добио 50,6 одсто гласова, док је Десантис освојио 21,4 одсто гласова. Иза њих се пласирала бивша амбасадорка САД у Уједињеним нацијама Ники Хејли.
Унутарстраначким изборима у Ајови званично је почела трка за председничке изборе у САД 2024. године.
Популаран код гласача, омражен код врха странке
Од почетка нисам сумњао да ће Доналд Трамп бити кандидат Републиканске странке за предсједника САД, каже Трифковић за Спутњик. Популарност бројних изазивача у лику гувернера Флориде Рона Десантиса или бивше амбасадорке САД у УН Ники Хејли не може се ни приближно поредити са популарношћу коју Трамп ужива код прорепубликанских гласача и чланова странке на терену.
То, наравно не значи да је републикански естаблишмент, односно вођство Републиканске странке у Сенату и Представничком дому Конгреса, као и у апарату врха странке одушевљено Трампом – напротив, каже Трифковић.
– Они су и 2016. нагињали ка неким другим опцијама, што укључује чак, за један дио републиканског естаблишмента, прије жељу да побиједи Хилари Клинтон, него да Трамп постане предсједник. Изразити примјер тога је покојни сенатор Џон Мекејн који је припадао оном крилу Републиканске странке која је имала паролу – ‘Никад Трамп’. То је присутно и данас, међутим очигледно је да код регистрованих републиканаца Трампова популарност остаје апсолутно неспорна, поготову што је у истој држави на прелиминарним изборима 2016. он дошао други – каже Трифковић.
Сценарио А „дубоке државе“: Судски спријечити Трампа да се кандидује
Међутим, друга је прича да ли Трамп уопште може бити изабран за предсједника САД, без обзира на проценат Американаца који га подржавају, сматра Трифковић. Према његовим ријечима, постоје два сценарија америчке „дубоке државе“ да спријече Трампа да поново постане председник САД.
Он у „дубоку државу“ не сврстава само Демократску странку већ и ФБИ, војно-индустријско-конгресни комплекс, медије и „све оне елементе који су се 2016. ујединили против Трампа али су направили пропуст за који су тврдо ријешени да не смије да се понови“.
Према Трифковићу, сценарио „А“ подразумијева да се кроз један потпуно исполитизовани судски апарат спријечи Трампа да се кандидује у кључним државама. У том смислу је већ направљен експеримент у Колораду, гдје је Врховни суд те државе ког контролишу демократе потврдио одлуку да је тиме што је тобоже подстицао побуну против уставног поретка, Трамп себе дисквалификовао из трке за предсједника.
– И при том је коришћен опскурни амандман на Устав из 1866. године који је изричито имао за циљ да спријечи функционере јужњачке конфедерације да се кандидују за јавне функције након побједе Сјевера у Америчком грађанском рату. Дакле, ту је прво требало прогутати крупну кнедлу да су демонстрације на Капитол хилу 6. јануара 2021. биле побуна, а онда да је Трамп свесно и са предумишљајем подстицао ту побуну. Ствар је апсурда али у политизованом свијету америчког судства све је могуће – каже Трифковић.
Пошто је у овом тренутку оптужен за 92 прекршаја, могло би се рећи и злочина, сигурно је да ће Трампови противници темпирати неку од судских одлука непосредно пред изборе, тако да га у посљедњи час дисквалификују врховни судови Пенсилваније или Џорџије који су под контролом демократа, додаје Трифковић.
План Б – бизарни спектакл крађе гласова
То би значило да се не може појавити на гласачким листићима у тим државама, међутим, уколико би у посљедњи час, можда чак и дан-два пред изборе, интервенисао Врховни суд САД одлуком да је неуставна и незаконита одлука о уклањању Трампа са списка, онда би била направљена забуна, а можда чак и својеврсни хаос намјерно изазван од Трампових противника, сматра Трифковић.
– А ако им и то не успије, онда наравно имају и ‘план Б’ а то је да понове крађу из новембра 2020. кад смо били свједоци бизарног спектакла да у кључним градовима кључних држава негдје у три ујутро престане пребројавање, а онда се у шест ујутро настави са додатним десетинама хиљада гласова за Бајдена који су се мистериозно створили из пула поштанских гласова. То је била једна безочна крађа која је статистички апсолутно необјашњива, али то не можете данас у Америци јавно да кажете, јер је криминализована и демонизована сама тврдња да су избори били покрадени – сматра он.
Параноја с којом се естаблишмент обрачунава са онима који сумњају у легитимност избора већ указује до које мјере су они били дубиозни, закључио је Трифковић.
