Веома је важно да људи разумеју колико је битна стабилност и да се определе за њу и за континуитет, само тако ће наша Србија да напредује, а народ да добије оно што смо обећали – просечну плату од 1.400 евра, просечну пензију од 650 евра за само четири године и буквалну промену земље набоље с Експом, или до Експа 2027. године, тако да људи неће моћи да је препознају, каже Александар Вучић, носилац листе „Александар Вучић – Србија не сме да стане”. Истиче: „То су достижни циљеви, не лак задатак за нас, али морамо да дамо све од себе и успећемо”.
Увек истичете стабилност…
Зато што је стабилност предуслов напретка, дакле стабилност и напредак у континуитету, јер то је озбиљност и одговорност, све друго је игра с државом. Нећу да говорим колико нас је коштала „досовска власт” од 20 партија, кад су доносили најгоре могуће одлуке за земљу, кад смо имали највећу незапосленост, катанчење фабрика, а само они постајали богатији. Не постоји систем који такву амбицију и глад за личним капиталом и ту количину сујете може да издржи. У таквој држави се не би знало ни ко пије, ни ко плаћа, да не говорим о томе да многи од тих људи и немају баш најбоље намере. Сматрам да је веома важно да људи то разумеју и да се определе за стабилност и континуитет.
Рекли сте да је идућа година пресудна за Србију, пресудна за стабилност, мир…
Апсолутно за све. Зато што ће следеће године покушати и формално, коначно, да нам отму Косово и Метохију. Немам никаквих илузија да ће пробати то да ураде на сваки начин и по сваку цену, јер морају да завршавају рат у Украјини што пре, не треба им да се Путин, или било ко, позива на такозвани косовски преседан, зато желе да затворе ту причу што пре. И, наравно, пре америчких избора.
Како Србија да се сачува са што мање штете?
Неће бити лако, зато је важно да имамо одговорну политику, да ми разговарамо и да покушамо да се усагласимо…
Савет министара ЕУ је баш сад затражио од Европске комисије и високог представника ЕУ да хитно, пре краја јануара 2024. године, поглавље 35 буде допуњено Охридским споразумом, на који ви имате ограде, да ли нам ЕУ тако поручује да не жели Србију?
Надам се да се то неће догодити. Они добро знају, рекао сам им, усмено и директно, више пута. Саопштио сам и целокупној домаћој и светској јавности шта не долази у обзир, а то је признање независности Косова, на било који начин, нити чланство у Уједињеним нацијама и њиховим агенцијама и организацијама. Пошто не кажу да то изузимају, него хоће цео споразум, онда је то за нас неприхватљиво. Да ли ће то да ставе или не, у овом тренутку не могу да нагађам.
Јесте ли изненађени?
Не, већ дуго гледам и размишљам како ће, као ЕУ, послати неки извештај УН не би ли олакшали пут ка признању такозваном Косову…
Ако се ово ипак уврсти, шта ћете урадити?
Ми ћемо наставити да водимо своју политику, а они нека оцењују колико смо успешни, колико смо на европском путу.
Траже да Србија охрабри Србе на северу КиМ да се врате у институције и да учествују на локалним изборима, баш у тренутку кад је иницијатива Срба за смену градоначелника одбијена…
Срби су написали петицију за коју западњаци већ месецима говоре да је важно да је напишу, а кад је дошла заборавили су на све што су тражили. Курти каже – не. Не очекујем ништа, то је њихово чедо, које ће да чувају по сваку цену.
У кампањи су сви оштро против прихватања француско-немачког споразума, чини се да сте само ви „за”…
Ја нисам „за”, али не могу да кажем да сам против, уз наведене ограде, зато што сам довољно одговоран и озбиљан као лидер земље, да Србију не суочим с најтежим ударцима, пошто знам последице, а они би онда говорили да смо ми криви зато што нема довољно високих плата и пензија и свега другог. Знате, није луд Хајдар Алијев када 1994. године није желео да призна да је остао без 20 одсто територије, па је признао, јер је знао да би остао и без 30 одсто да то тада није урадио. Никад није признавао формално, односно де јуре, али је у том тренутку радио најбоље могуће за Азербејџан. Они који су власт у држави морају да доносе тешке одлуке, не оно што се људима свиђа. Лепо је викати на улици – хоћу ово, нећу оно. Морате да обезбедите све услове да земља напредује, да стижу инвестиције, да урадите све што можете да сачувате и национални и државни интерес. Мени је, у неку руку, драго што су сви рекли да су против француско-немачког споразума, јер ћу на то да их подсетим после избора. Али, биће их баш брига, исто као што су прошле године говорили да су против санкција Русији, а дан после, 4. априла, да треба одмах увести санкције Русији.
Савет ЕУ очекује потпуно усклађивање са спољном политиком ЕУ, а срочено је прилично ултимативно, мада нема ни назнаке када би и да ли ће да нас приме…
То је њихов посао. Они воде своју, ми своју политику, поносан сам на слободну и самосталну политику коју Србија води. Ми не доносимо одлуке тако што нам неко пошаље мејл или факс из Брисела, него у складу са сопственим интересима…
Колико ћемо то моћи?
До сада смо успевали. Никад се нисам заклињао, никад нисам давао превелика обећања, али смо до сада у томе били прилично успешни.
Савет министара говори о унапређењу владавине права. Мени се чини, мада они вероватно не мисле на то, да нисмо сви једнаки пред законом, па неко може, на пример, да офарба знак РТС-а без последица, јер је политичар, а ми обични људи одмах бисмо били кажњени…
Сагласан сам с вама. Мислим да су то аномалије нашег и правног и целокупног система гоњења, у којем има много арбитрарности, али то су и навике, нешто што је наслеђено и што ће да траје још најмање десет година, док се у потпуности не излечи…
И власт то на неки начин подстиче, кад каже – ако ми реагујемо тако, онда ће они….
Сагласан сам с вама, чак и око заустављања саобраћаја на ауто-путевима. Ми смо кршили закон зато што смо пуштали да то раде, а све друге, да су то радили, ми бисмо ухапсили. Сагласан сам с вама да је то нелогично, нефер и противправно и с наше стране…
Не реагујете, јер би Запад рекао да је то насиље, па зар то није подстицање анархије?
Баш их брига. Неки од њих имају своја политичка чеда, то су они који су увек против власти у Београду, јер је непослушна, жели да води српску, а нечију туђу политику. Да смо једног померили с ауто-пута, они би рекли да је то насиље, они их похапсе и помлате све, по Немачкој, Француској, у Холандији не смеју ни да сањају да изађу на ауто-пут…
Значи ми који поштујемо закон треба да трпимо?
Не. Надам се да ћемо имати довољно снаге да то променимо и да учинимо једнакоправност пред законом.
На прошлогодишњим изборима говорили сте само о вашим резултатима и плановима, ни реч о политичким противницима, а сада сте баш оштри према њима, зашто?
Оштар сам, али правичан и прецизан. Јесам ли поменуо нечију породицу, оца, мајку, дете, било кога? Јесам ли икад рекао ишта прљаво за некога? Нисам. Шта желите, да не кажем народу да неко нема никакву школу, а желео би да води Србију? Кад кажем нема никакву школу, није питање имате ли формалну школу, него имате ли неко знање, да ли је неко пљачкао Србију… Па ће сад несвршени средњошколци из Г17 плус да воде Србију и треба то да прећутим? Не мислим да је то негативна кампања, него права поштена и фер. Нисам измишљао „Јовањице”, само чињенице. И кад говорите о 619 милиона евра, нисам то ја измислио, сам је пријавио новац…
Зашто сте променили став да не говорите о политичким противницима?
Зато што је било сувише наивно моје веровање да људи желе да чују само позитивну кампању. Нажалост, људи много више желе да чују негативну кампању. Све гласове које ће имати, било да је 20 или 25 одсто, имаће не зато што су људи за њих, него зато што мисле да су они најизраженије против мене. Наравно, говорим и шта ћемо да урадимо, они ништа од тога не говоре. Једино кажу да ће срушити Александра Вучића, нема програма…
Ђилас је рекао да ће за шест месеци уништити корупцију…
То вам је као кад Ал Капоне каже да ће да искорени мафију у Америци. Баш тако ће Ђилас да декриминализује Србију и уништи корупцију. И сад ја то не смем да кажем? Смем да кажем зато што је то истина.
Опозиција увелико прича о крађи избора, најављују се протести, треба ли грађани да се плаше шта би могло да се деси?
Они ником не могу да објасне зашто су опет изгубили, а изгубиће. Зато ће опет да лажу да је нешто покрадено, а ни сами у то не верују, па ће да шетају… Грађани не треба да се плаше. Осигураћемо безбедност за свакога и да изборна воља буде спроведена баш у складу с исказаном вољом народа.
Много мање наше деце ће одлазити
Шта обећавате грађанима да ћете сигурно урадити, а шта да сигурно нећете?
Људима сигурно обећавам да ћемо се борити и марљиво радити за интересе наше земље, али и за напредак економије, што значи веће плате и пензије, најбољи здравствени објекти у овом делу Европе – то чини животни стандард грађана. Посебно обећавам да ћемо се бавити унапређењем и развојем школског система, пре свега наших универзитета, чак и довођењем неких од најбољих универзитетских франшиза у Србију, то је један од главних разлога због којих нам млади одлазе у свет. Када то будемо имали у Београду, привлачићемо све из региона, а много мање наше деце ће одлазити. Могу да обећам да ћемо дати све од себе да сачувамо стабилност и мир…
Шта сигурно нећете урадити?
Никад нећу да урадим ништа што би било противно интересима Србије.
Без подршке парламента не можете ништа да урадите
Рекли сте да ћете, ако победи опозиција, честитати и поднети оставку…
Тако је.
Оптужили су вас да сте створили референдумску атмосферу, што, на неки начин, и јесте…
Не знам зашто се они жале. Обавезан сам да се понашам морално и озбиљно. Није све у политици да држите функцију, већ шта можете да урадите и које резултате да оставите. Шта бих радио у земљи у којој би, како су рекли, Вучић додељивао ордење, не би могао да ради ништа, а ми бисмо отимали и пљачкали земљу, као што су радили од 2000. до 2012. године. Победите на изборима – честитам, узмите одговорност и да видимо шта ћете да урадите…
Људи који вас подржавају кажу да не треба да подносите оставку, јер сте добили директну подршку 2,3 милиона грађана, не схватају да председник који нема парламент иза себе не може да уради ништа…
Не можете да спроводите никакву реформску агенду, не можете буквално ништа да урадите, зато позивам грађане да гласају за листу „Србија не сме да стане”. Парламент Србије је извор и утока снаге коју политичари могу да имају или немају.
