Идејни пројекат Храма Светог Саве у Фочи направио је протомајстор Пеђа Ристић из Београда, који је сличне цркве, са централном куполом и два велика звоника, пројектовао и у Подгорици и Бару.
Земљиште и крст освештао је митрополит дабробосански Николај 11. маја 1998. године, а градња је почела 2. септембра 2006. године. На Покров Пресвете Богородице, 14. октобра, те године освештани су темељи.
Кум темеља храма био је тадашњи начелник општине и предсједник Одбора за изградњу Здравко Крсмановић, који је имао велику улогу у доношењу одлуке да се осам година након освећења земљишта крене у изградњу изузетно захтјевне и скупоцјене грађевине.
Прилозима вјерника, уз велику помоћ привредника, организација, установа и институција, те средствима из општинског и републичког буџета, градња је напредовала, па су у октобру 2009. освештана и постављена звона.
Бетонирањем централне куполе, Храм је покривен 2012. године, када су освештени и постављени крстови на двије мање и централну куполу.
Кум централног крста био је предсједник Републике Српске Милорад Додик, а кумови два мања крста Миливоје Вилотић и Миленко Малиш.
Наредне 2013. године почела су редовна богослужења у Светосавском храму.
Иконостас је постављен 2019, а годину потом и подно гријање са мермерним мозаиком.
Плато испред Храма поплочан је 2022. године.
Тада је урађена литијска стаза око храма, са новим травњаком и плато са великим полукружним степеништем.
Гранитним плочама прекривено је 800 метара квадратих.
Изнад централних врата храма урађена је икона у мозаику, попрсје Светог Саве, дјело мозаичара Милана Пилиповића из Бачке Паланке.
Највећи православни храм у БиХ прошле године добио је величанствен и на овим просторима јединствен полијелеј- велики црквени лустер са 135 сијалица, чија је висина два и по метра, а маса већа од 1.000 килограма.
Полијелеј са хромосом /Богородичиним колом/, пречника 6,3 метара, израдила је фирма “Анастасиос” из Солуна.
Храм Светог Саве, чија површина надмашује 1.500 метара квадратних, сматра се највећим православним храмом у Републици Српској и БиХ.
Дужина храма износи 50 метара, ширина 30, а висина више од 30 метара.
Храм Светог Саве карактеристичан је и по томе што је велика припрата, површине 250 метара квадратних, физички одвојена преградним зидом од брода цркве, а са бродом је везују троја врата.
Припрату краси 29 лукова- крстастих сводова на 18 стубова, а на спрату изнад припрате налази се велика сала.
