Јосип Броз Тито је, током 35-годишње владавине Југославијом, на читавом подручју СФРЈ избјегавао само један град и то српски.
Тито је у Чачку био седам пута, али увијек у пролазу, на путу ка Ужицу.
Јосип Броз Тито у Чачак плански није долазио готово никада, а историчари сматрају да је то због чињенице да је доживотни предсједник Југославије до краја живота овај град доживљавао као близак равногорском покрету.
У његовим очима Чачани су увијек били, тврде историчари, четници. Ваљда због своје близине Равној Гори и пјесме “На планини, на Јелици”. С друге стране, према извјештајима полиције Краљевине Југославије из 1940. године, Чачак је био оцјењиван као озлоглашено “комунистичко легло”, пише Жена Блиц.
Из овог града су били чувени комунисти – Филип Филиповић, Коста Новаковић, Драгиша Мишовић, Милка Минић, Милош Минић…
Међутим, Тито је ипак имао другачију перцепцију овог мјеста. Старији Чачани још увијек причају да су сваки пут прије доласка предсједника СФРЈ људи означени као противници режима хапшени превентивно и по недјељу дана раније, а да је етикету “бунтовничког града” и мјеста за избјегавање, запечатила ситуација када је за вријеме друге посјете Тита Чачку, баш током његовог говора, нестало струје.