Након што смо у оквиру кампање „Поносни на своје српско“ подсјетили јавност на Мешу Селимовића и његов однос према српском поријеклу и идентитету кога је његовао увијек и свугдје, представљамо вам још једног Србина исламске вјероисповијести који је, исто тако, до краја живота био свјестан својих коријена, иако је као дјечак одведен у јањичаре.
Наравно, ријеч је о Мехмед-паши Соколовић, који је рођен као Бајо у селу Соколовићи близу градића Рудо. Отац му се звао Димитрије и као дјечак школовао се у манастиру Милешева. У Андрићевом „Данку у крви” пише да је одведен у јањичаре када му је било око 15 година.
Историјски записи нам говоре да су ови дјечаци приморавани да пређу у ислам, одгајани су и образовани као војници и вјерници, али су заузврат добијали прилику да се укључе и напредују у османском царском систему.
Мехмед-паша Соколовић је био један од бројних који су направили завидне каријере доспјевши до положаја Великог везира. Мехмед-паша Соколовић у Османском царском систему налазио се на разним положајима као Заповједник царске гарде, Адмирал морнаричке флоте, Гувернер-генерал Румелије , Трећи везир, Други везир, а као Велики везир служио је за вријеме три султана: Сулејмана Законодавца, Селима II и Мурата III.
Међутим, никада није заборављао своје поријекло. Под његовим утицајем 1557. године издат је берат којим се дозвољава обнова Пећке патријаршије, и на патријаршијски пријесто постављен је Макарије Соколовић, његов ближи сродник. Мехмед-паша је подизао бројне задужбине широм царства. Мјештани Прибоја вјерују да је Мехмед-паша Соколовић у Поблаћу сазидао цркву на гробу мајке. Наводно, њено гробно мјесто је код улаза у цркву која има много трагова исламске архитектуре.
По његовом наређењу је изграђен мост преко Дрине у Вишеграду , описан у дјелу „На Дрини ћуприја” Ива Андрића – волуминозна грађевина која и даље стоји као неизбрисив траг једног времена.