Примирјем потписаним пре 105 година, 11. новембра 1918. у Франкпорту код варошице Компијењ, у регији Пикардија у Француској, обустављене су борбе у Првом светском рату између земаља Антанте и Немачке, а Даном примирја у свету се обележава и завршетак најразорнијег рата који је историја до тада забележила. Фердинанд Фош, маршал Француске, заповедник савезничких снага на Западном фронту и Матијас Ерцбергер, који је предводио немачку делегацију, потписали су тада примирје у железничком вагону, у шуми код Компијења.
Примирје је потписано у 5.45, а ступало је на снагу у 11.00 часова, 11. новембра 1918. године. Немачком пристанку на примирје, чиме је рат окончан, односно борбе обустављене, претходиле су капитулације немачких савезника, Бугарске, Турске, Аустроугарске. Примирје је затим обнављано до коначног закључења мировног споразума у Версају 28. јуна 1919. године. У Првом светском рату погинуло је преко 17 милиона особа, прецизан број неће никада бити утврђен, од чега око девет на страни Антанте. Непуних десет милиона биле су војне жртве, остало цивили. Најтрагичније су биле последице по Србију.
Светски рат је и почео нападом Аутроугарске на Србију, уз одлучан подстицај владе у Берлину, и Србија је имала, сразмерно величини земље и бројности популације, највише жртава. Према меморандуму Делегације Краљевине СХС током Мировне конференције у Паризу 1919, Србија је, до октобра 1915. мобилисала 707.343 лица, дакле 24 одсто популације или 40 процената мушког становништва. По истом извору, укупни губици Србије били су 1.247.435 људи, односно 28 процената популације из 1914. године. Војних губитака је било 402.435, а цивилних 845.000. Аустроугарска је као изговор за напад на Србију, чиме је започела Светски рат, искористила погибију Франца Фердинанда, на Видовдан у Сарајеву.
Млади национални револуционар Гаврило Принцип припадник покрета „Млада Босна” усмртио је аустроугарског престолонаследника 28. јуна 1914. Несумњиво је да су власти у Бечу већ извесно време тражиле изговор за напад на Србију, а трагедија у Сарајеву је послужила као пригодан изговор. Иако је Влада Краљевине Србије показала најбољу вољу да изађе у сусрет захтевима Беча, одговор Србије никога у Бечу није заправо занимао, тражен је изговор за уништење Србије. Месец дана потом Светски рат је нападом на Србију започео. Херојско држање Србије, иначе тешко исцрпљене Балканским ратовима 1912/13, победе над Аустроугарском на Церу, Дрини, Колубари, запрепастиле су тада свет.
Рат који је прерастао у светски, окончан је примирјем новембра 1918. чему је пресудно допринела управо Србија пробојем Солунског фронта средином септембра 1918. што је за последицу имало брзу капитулацију Бугарске, потом Турске, а затим и Аустроугарске. Слому Централних сила допринео је паралелни притисак савезника, којима су се 1917. прикључиле САД, што је вероватно било пресудно. Капитулацији Немачке, 11. новембра 1918. претходила је капитулација Бугарска 29. септембра, потом Турске, 30. октобра, и коначно Аустроугарска, 3. новембра. Доцније су следили мировни споразуми, чиме је карта Европе, па и Света, преобликована.
Нестала је Аустроугарска империја, а обликоване су невелике националне државе Аустрија и Мађарска. Немачка, у којој је оборена монархија, је знатно умањена и изгубила је ваневропске поседе, колоније. Османска Турска је убрзо постала република под Кемалом Ататурком, а изгубљени су сви њени поседи на Блиском истоку, Месопотамији, Арабији. Нестало је такође и Руско царство, као последица револуције у тој земљи, фебруара односно октобра/новембра 1917. године. Совјетска Русија је из рата иступила раније, сепаратним миром у Брест Литовску, марта 1918, чиме су бољшевици помогли ратну позицију Немачке. Са друге стране, на рушевинама несталих империја, обликоване су нове националне државе Чехословачка, Пољска, Финска, балтичке државе Естонија, Летонија, Литванија. Француска је остварила национални циља повратка Алзаса и Лотарингије.
Италија, Румунија, чак Данска су територијално увећане. Немачке колоније на управу су, као мандатне територије, од стране новообразованог Друштва народа, добиле Британија (Југозападна Африка односно Намибија, Тангањика, мањи део Камеруна и Тогоа, поседи на Новој Гвинеји) и Француска (умањени Камерун и Того). Јапан је добио нека пацифичка острва, до тада немачке поседе. Португалија је добила невелика проширења у Африци. Првог децембра 1918. у Београду је формирана Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, од 1929. Краљевина Југославија, чиме су прокламовани ратни циљеви Србије остварени.
У то време, победа у Светском рату и образовање нове заједницке државе доживљено је као коначно остварење национално ослободилачких тежњи Срба. Занимљиво је да је потписник примирја у Компијењу маршал Фош, видевши коначне одредбе Мира у Версају, нескривено незадовољан, прокоментарисао „Ово није мир, ово је примирје на двадест година”, преноси Танјуг.