На Сокоцу је обиљежен Дан почетка пробоја Солунског фронта 1918. године и Дан српског јединства, слободе и националне заставе, те је овим поводом служен помен, положени вијенци на Споменик солунском борцу и одржан историјски час о значају 15. септембра у српској историји, а заставе су истакнуте на свим јавним објектима, на улицама и већини породичних кућа.
Начелник општине Милован Бјелица рекао је новинарима да се 15. септембар као Дан почетка пробоја Солунског фронта и Дан српског јединства, слободе и националне заставе на Сокоцу данас обиљежава свечаније него претходних година.
„Дрина је срце које се налази у центру српских земаља и спаја нас, тако да граница никада Дрина није била, нити је признајемо, нити ће бити“, истакао је Бјелица.
Он је подсјетио да су Срби у балканским, свјетским ратовима и у Одбрамбено-отаџбинском рату дали велике жртве за слободу, плативши скупо својим животима борбу против нацизма, фашизма и окупације, али сачувавши достојанство и бољи живот за будуће генерације.
„Одавде шаљемо поруку слоге и јединства нашем народу, јер без слоге, јединства и заједништва не можемо опстати и сачувати Републику Српску, чиме доводимо у питање и будућност наших будућих генерација“, рекао је Бјелица.
Бјелица је изразио захвалност предсједнику Републике Србије Александру Вучићу, предсједнику Републике Српске Милораду Додику, те владама Србије и Српске, који су подржали општину Соколац у многим пројектима.
Он је најавио да је у току припрема за реализацију пројекта градске куће која ће бити мултифункционални објекат у коме ће се највећим дијелом овјековјечити сви подаци везани за српску историју, туристичке поставке, музеј, позориште, поставке и спомен-собе у којима ће се наћи имена свих страдалих на овим просторима и непрестаној српској борби за слободу.
Сокочанин Лука Лучић рекао је новинарима да са поносом носи име дједа солунског добровољца из села Буковик, засеока Лијешћа, који се као заробљеник Аусторугарске нашао у редовима њихове војске на Источном фронту у Русији, а потом са неколико мјештана са подручја Романије пребјегао на страну руске војске.
Одатле је, како је након повратка у завичај причао својим потомцима, као добровољац пребачен на Солунски фронт.
„Стари су нам причали да су добровољци путовали три мјесеца из Русије возом, потом лађама са Курилских острва и да му је то био најтежио дио на том ратном путу према Солуну“, присјећа се потомак овог солунца.
Он је навео да је његов дјед преживио рат и стигао кући 1918. године на четрдесетницу свог оца.
Станија Витомир је потомак српског добровољца Пера Беатовића, који је погинуо као добровољац у 24. години 1917. године у голготи српске војске преко Албаније, а његова супруга и мало дијете су умрли од тифуса.
Станија каже да се име њеног стрица, осим на споменику на Сокоцу, налази на споменику на српском војничком гробљу Зејтинлик у Солуну и да она као близак потомак редовно пали свијеће за његову душу, поносна што се он борио за српску слободу.
Професор историје у Срењошколском центру „Василије Острошки“ Јелена Бабић је на часу историје испред Споменика солунском борцу говорила да се 15. септембар обиљежава као Дан српског јединства, слободе и националне заставе, да је то заједнички празник Србије и Републике Српске установљен 2020. године и дан на који је прије 105 година почео пробој Солунског фронта у Великом рату, у чему су највећи допринос дали српски војници, након опоравка на грчком острву Крф.
Она је истакла да је застава један од симбола сваке државе, те да пажљиво одабране боје и грбови на њој говоре о народу, земљи, али и традицији онога коме припада.
Према њеним ријечима, заставе су се мијењале у складу са историјским токовима и дешавањима на просторима на којим су живјели Срби, те да је распоред боја на српској застави исти од 1838. године са измјенама које су услиједиле након Другог свјетског рата.
Бабићева је подсјетила да је државна застава Србије прихваћена 10. новембра 2010, у двије варијанте државна са грбом и народна – тробојка, те да је застава Републике Српске, такође, тробојка и почела се примјењивати од 9. јануара 1992. године.
„Народно тумачење заставе говори да црвена боја на њој представља крв јунака која је проливена за слободу, плава небо и бескрај коме се тежи, а бијела – мајчино млијеко које храни дјецу“, навела је Бабићева.
„Наша застава је знак нашег јединства и упућује ко смо и као народ и којим путем треба да идемо, а то је пут Светосавља“, нагласила је Бабићева.
Вијенце на споменик Солунском борцу данас су положиле делегације општине Соколац, града Источно Сарајево, општинског Удружења потомака и поштовалаца дјела српских добровољаца у одбрамбеним ратовима Србије, СУБНОР-а, општинске Борачке организације, Средњошколског центра „Василије Острошки“ и Основне школе „Соколац“.
Догађају је присуствовао посланик у Народној скупштини Републике Српске Страхиња Башевић.
Часу историје су поред великог броја грађана присуствовали ученици Средњошколског центра и Основне школе са Сокоца.