Научни скуп „Хајдуци у српској историји и памћењу“ биће отворен у порти манастира Светог великомученика Георгија на Равној Романији код Сокоца у четвртак, 10. августа, у оквиру манифестације „Теби, горо Романијо“, речено је Срни у соколачкој Установи за културу „Перо Косорић“.
Научни скуп ће у 10.00 часова отворити начелник општине Соколац Милован Бјелица и потпредсједник Матице српске Јован Делић.
На првој сесији овог скупа која почиње у 10.30 часова о теми „Хајдуци у Угарској од друге половине 15. до 18. вијека“ говориће Ференц Немет, историчар културе и професор на Универзитету у Новом Саду, док ће професор Нада Трифковић из Београда говорити о теми „Улога и активности хајдука на Балкану током Бечког рата/1683-1699/“.
Професор на Филолошком факултету Универзитета у Београду Јован Делић одржаће предавање о Баји Пивљанину у „Горском вијенцу“, а млади историчар, сарадник Филозофског факултета у Осијеку Вељко Максић о теми „Статус хајдука на славонско-сремском простору током 18. вокека“.
Друга сесија научног скупа почеће од 12.00 часова предавањем доктор Радомира Ј. Поповића са Историјског института у Београду о теми „Хајдучији у Мачви за време Првог и Другог српског устанка /1804–1815/“.
Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић говориће о теми „Харамбаша Стојан Ковачевић и његово доба“, а професор Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци Бошко Бранковић о теми „Од Милана до Јове, Раде и Вида – устаничка крв Милановића“.
Жарко Лековић са Историјског института Црне Горе одржаће предавање о теми „Хајдуци из Старе Херцеговине у борбама за слободу“.
Према програму научног скупа „Хајдуци у српској историји и памћењу“, трећа сесија почеће од 15.00 часова предавањем професора Цетињске богословије Будимира Алексића о теми „Хајдуци у српским епским пјесмама `на народну`“.
Директор Архива Српске православне цркве Радован Пилиповић говориће о теми „Посљедњи хајдуци на тромеђи Босне, Лике и Далмације – друга половина и крај 19. вијека“.
Црногорски историчар и сенатор Универзитета Црне Горе Раденко Шћекић бесједиће о теми „Значај хајдука у очувању националне свијести и борбеног духа народа“.
Професор на Филозофском факултету у Источном Сарајеву Драженко Ђуровић одржаће предавање о теми „Хајдучија код Срба у образовном систему БиХ 1958. до 1974. Начин приказивања и политичке рефлексије“.
Организатор научног скупа је соколачка Установа за културу „Перо Косорић“ у сарадњи са Матицом српском из Новог Сада. Покровитељ је општина Соколац.
ПРОГРАМ И САТНИЦА
10:00‒10:30
ОТВАРАЊЕ СКУПА, Равна Романија
Поздравне ријечи
Милован Бјелица, начелник општине Соколац
проф. др Јован Делић, потпредседник Матице српске
10:30‒11:30
ПРВА СЕСИЈА
10:30–10:45 проф. др Ференц Немет: Хајдуци у Угарској од друге половине 15. до 18. вијека
10:45-11:00 мр Нада Трифковић: Улога и активности хајдука на Балкану током Бечког рата (1683–1699)
11:00–11:15 проф. др Јован Делић: Бајо Пивљанин у „Горском вијенцу“
11:15–11:30 Вељко Максић: Статус хајдука на славонско-сремском простору током XVIII вијека
11:30–12.00
ПАУЗА
12:00–13:30
ДРУГА СЕСИЈА
12:00–12:15 др Радомир Ј. Поповић, Хајдучија у Мачви за време Првог и Другог српског устанка (1804–1815)
12:15–12:30 проф. др Драга Мастиловић: Харамбаша Стојан Ковачевић и његово доба
12:30–12:45 проф. др Бошко Бранковић: Од Милана до Јове, Раде и Вида – устаничка крв Милановића
12:45–13:00 др Жарко Лековић: Хајдуци из Старе Херцеговине у борбама за слободу
13:00–13.30 ДИСКУСИЈА
13.30–15.00
РУЧАК
15:00–16:30
ТРЕЋА СЕСИЈА
15:00–15:15 др Будимир Алексић: Хајдуци у српским епским пјесмама „на народну“
15:15–15:30 др Радован Пилиповић: Последњи хајдуци на Тромеђи Босне, Лике и Далмације – друга половина и крај XIX вијека
15.30–15:45 др Раденко Шћекић: Значај хајдука у очувању националне свијести и борбеног духа народа
15.45–16:00 др Драженко Ђуровић: Хајдучија код Срба у образовном систему Босне и Херцеговине 1958–1974. Начин приказивања и политичке рефлексије
16.00–16:30 ДИСКУСИЈА И ЗАТВАРАЊЕ СКУПА
