Књига „Живот и дјела Јелене Допуђе“ аутора Груја Бјековића и Ненада Сузића, која је изашла из штампе, говори о овој Сокочанки педагогу и етнокореографу која је сакупила и евидентирала више од 2.500 народних игара.
Допуђа је, како наводе аутори књиге, свој живот и рад посветила традицији и народној заоставштини у сфери фолклора и њено име носи више школа, здравствених установа и улица у Србији.
Јеленини родитељи су, по доласку из Хрватске и Србије, брачни живот започели на Сокоцу, гдје је отац службовао у тадашњој жандармерији, али је гласиначки крај предодредио њен живот и рад.
Она је била учитељица од 1922. године, затим наставница у средњој школи, као и дугогодишњи члан „Соколског друштва“, а радила је и у Министарству просвјете.
Након Другог свјетског рата на „Институту за проучавања фолклора“ почела је Допуђина истраживачка дјелатност на прукупљању етничких обиљежја појединих крајева у БиХ, о чему је објавила низ радова.
Она је каријеру завршила као професорка на Факултету физичке културе, гдје је предавала „Ритмику и плесове“, наведено је у књизи, посвећеној овој жени, која је преминула у Сарајеву 1987. године.
Допуђа је објавила велики број радова и књига из области етнокореологије и етнокореографије и добитник је много признања и награда, међу којима је и Шестоаприлска награда града Сарајева 1985.године.
Доктор неуропсихијатрије у пензији Миломир Ђерић са Сокоца, један од рецензената ове књиге, запитао се „како је једна таква проминентна личност остала мало позната широј јавности“.
Према његовим ријечима, приказ педагошког рада Допуђе „баца свијетло на њен допринос на осавремењавању физичке културе, посебно жена и дјеце“, што је посебно значило за једну конзервативну средину у међуратном периоду.
„У БиХ је послије Другог свјетског рата било сувише тога обојено српском пансловенском културом, што је у том добу имало негативну идеолошку ознаку, а књига `Живот и дјела Јелене Допуђе` због исправљања те неправде заслужује пажњу и чува сјећање на помало заборављене величине наше националне историје, истиче Ђерић.
Он наглашава да ово дјело представља значајан допринос афирмацији српске културе.
Професор са Учитељског Факултета у Београду Младен Вилотијевић навела је да је Допуђин први задатак у Институту за проучавање фолклора била да прикупи и забиљежи Фолклорну традицију у БиХ.
„Брзо је схватила да мора развити властити систем у коме ће евидентирати и специфичне покрете, ритам и мелодију појединих игара и плесова, те околности под којима се изводе“, истакао је Вилотијевић.
Један од аутора књиге Грујо Бјековић у разговору за Срну наводи да је три мјесеца уз пуно разумијевање запослених у Земаљском музеју у Сарајеву прикупљао податке о животу и дјелу Јелене Допуђе, те да је дио документације добио захваљујући пријатељима који живе у Чешкој.
Он је нагласио да је Допуђа у свом раду морала да изводи властите класификације и подјеле, те да је у њено вријеме требало имати храбрости у обрачуну са предрасудама о школовању женске дјеце и омладине.
Издавач књиге „Живот и дјела Јелене Допуђе“ је Матична библиотека Источно Сарајево.
Књигу је, каже Бјековић, припремао са професором са Филозофског факултета у Бањалуци доктором Ненадом Сузићем, за кога тврди да је један од најспособнијих људи у области образовања у Републици Српкој, који је написао 25 ауторских и седам коауторских књига.
Професор на Факултету физичке културе у Источном Сарајеву Грујо Бјековић добитник је много награда и признања за свој рад и написао је 15 књига и више од 70 научних радова.
