Генерал Спасоје Орашанин, рођени Сокочанин (73) преминуо је јуче у Ургентном центру Србије након након што је својом „дачијом“ ударио у паркирани камион на Новом Београду у близини гробља на Бежанијској коси.
Сахрана ће се обавити у петак 4.августа у родним Жљебовима, општина Соколац. Вријеме сахране ће бити накнадно саопштено.
Генерал Спасоје Орашанин, рођен је 14. маја 1951. године у селу Жљебови, општина Соколац. Завршио је: основну школу 1966. и гимназију 1970. у Власеници; Војнотехничку академију копнене војске – смјер машински у Загребу 1975. године и стекао звање дипломираног инжењера машинства, и специјалистичке студије на Високим војнотехничким школама копнене војске у Загребу 1988. и стекао академски степен специјалисте из стручне дисциплине класичног и ракетног наоружања.
Произведен је у чин поручника техничке службе 1975. године, а унапријеђен у капетана 1978, капетана прве класе 1982, мајора 1986, потпуковника 1991, пуковника 1995. и генерал-мајора 28. јуна 1997. године (ванредно). Обављао је дужности: начелник техничке службе у пјешадијском пуку у Сарајеву; командир техничке чете у касарнском органу 4. пјешадијске дивизије у Сарајеву; конструктор – технолог у Творници машина и хидраулике у Машинско-металуршком комбинату „Братство“ Пуцарево; војни контролор у Радној организацији намјенске производње „Братство“ за контролу квалитета и поузданости средстава наоружања и војне опреме; војни контролор у Радној организацији намјенске производње „Претис“ у Вогошћи – Сарајево у органу за контролу квалитета и поузданости средстава наоружања и војне опреме; начелник Одјељења за развој средстава наоружања и бојне опреме, стандардизацију и метрологију у Војнопривредном сектору Републике Српске; начелник Управе за војно-привредну дјелатност Министарства одбране Републике Српске и директор Дирекције за производњу и промет наоружања и војне опреме Републике Српске (уједно и помоћник министра одбране за војнопривредну дјелатност) у Зворнику и Бањој Луци.
Одликован је Медаљом за војне заслуге и Орденом за војне заслуге са сребрним мачевима. Учествовао у Одбрамбено-отаџбинском рату од 4. априла 1992. до 14. децембра 1995. године на дужностима у Министарству одбране Републике Српске.
Био је ожењен је, отац двоје дјеце. Са породицом је дуго година живио у Београду.
