Људи који раде веома захтевне послове често немају довољно времена да се, на крају дугачког дана, посвете себи. Због тога долази до свесног одлагања одласка у кревет, како би се могло уживати у драгоценом слободном времену. Феномен се назива „одлагање спавања из ината“, али да ли је терање ината самом себи због недостатка вреемена, заиста најбољи избор за „борбу“ против стреса?
Постоје различити послови који могу одузимати много времена у недељи. Било да су дугачки радни дани или обављање обавеза викендом, недостатак слободног времена постаје велики проблем за савременог човека. Како би појединац успео издвојити део дана само за себе, често користи ноћне сате за „надокнаду“ пропуштеног слободног времена.
„Одлагање спавања из ината“ најчешће изгледа овако: коначно нам је готов посао, али видимо да се приближава време за спавање. У том случају, цео дан је само био посао, што никако не желимо. Упркос очигледним физичким знаковима умора, жеља за неколико сати „слободе“ је исувише велика, тако да се ноћ често заврши сурфовањем по интернету, гледањем серије/филма или сличним активностима које не захтевају физички напор.
Феномен је прилично нов, јер се највише види у навикама савременог човека који је под стресом. Постоје многе претпоставке о узроцима, а најчешће се сматра да је главни разлог недостатак самоконтроле и импулсивност, јер је особа свесна да одлагање спавања није мудра одлука, али ипак не покушава да промени навике.
Још нека објашњења су људи који функционишу по режиму „ноћних птица“, који се не поклапају са распоредом већине послова, због чега многи себи ускраћују време спавања како би уживали у ноћним сатима. На крају, многи претпостављају да је у питању класичан „бурнаут“, јер је особа исувише исцрпљена или незадовољна послом, тако да време искључиво намењено за забаву (уместо одмор) делује као заслужена награда.
Иако сви знају да недовољно сна није препоручљиво за здравље, озбиљне последице хроничног умора нису много познате. Одраслим особама је потребно од седам до девет сати сна, јер у супротном долази до недостатка концентрације за обављање свакодневних послова, анксиозности, лошег расположења и осећаја умора целог дана.
Понекад, када рад није довољно ефикасан због умора, одређени послови захтевају дуже времена, што поново „скраћује“ слободу у току дана, па затим долази до намерног одлагања спавања и „зачарани круг“ се наставља. Препоручљиво је сагледати дубљи проблем који феномен открива, а то је да би многи свесно одабрали несаницу и штетне последице по здравље, само да би осетили краткотрајну слободу од пословног живота.
У екстремнијим случајевима, недовољно сна погоршава рад имуног система, због чега је организам подложан многим инфекцијама или болестима. Може доћи и до развоја дијабетеса и гојазности, зато што долази до поремећаја рада хормона који регулишу апетит, тако да се режим исхране може погоршати (због недостатка енергије, често се једу „брзе“ калорије). Лош распоред спавања утиче и на кардиоваскуларни систем, што временом може довести до хипертензије.
Како спречити „Оодлагање спавања из ината“? Прво је добро почети од сопствених навика. Да ли је недостатак баланса између посла и забаве само последица нашег лошег управљања временом? На пример, да ли не обављамо довољно послова у току радног времена, због чега нам се радни сати продуже и слободно време ускраћује?
Ако објашњење није сопствени недостатак организације, већ су дуги сати и мало слободних дана само део посла, онда би требало пронаћи здравије варијације у распореду. На пример, уместо коришћења времена након посла за гледање филмова, боље је посветити се хобију који „тренира“ мозак, као што је читање, развијање креативности, учење језика… Ако постоји довољно времена и енергије за то, било која врста физичке активности је сигурно боља идеја за мозак и тело, а самим тим и сан.
На крају, ако посао заиста постаје исувише захтеван, толико да почиње озбиљно да нарушава здравље, онда је боље добро поразмислити о промени радног места. Сигурно је да такву одлуку није лако донети, јер постоје многе несигурности и непредвидиве ситуације до којих може доћи. Ипак, оно што многи данас заборављају је да ни један посао, као ни лежерна забава, немају смисла ако се здравље постепено нарушава.
