Увођење униформи у бањалучке основне школе смањило би неправедне различитости између дјеце и повећало дисциплину, истичу просвјетни радници и социолози.
Мирослав Попржен, директор ОШ „Свети Сава“ и предсједник Актива основних школа бањалучке регије, потврдио је за „Независне новине“ да би иницијативу о униформисању ученика требало да покрене Савјет родитеља.
„Ми из Актива нисмо расправљали о тој теми“, казао је Попржен и додао да би ово питање требало да буде ријешено правилником, односно кућним редом, које би министарство препоручило Савјету.
„Лично сматрам да би увођење униформе било добро. Не мора то бити кецеља као некада што се носила и што сам ја носио, али било би добро видјети примјер Кубе. Тамо дјевојчице и дјечаци долазе лијепо и културно обучени“, појаснио је он, те додао да би ово ријешило многе ствари.
„Ријешиле би се неправедне различитости у школама између дјеце“, закључио је он.
Ивана Љубојевић, директорица ОШ „Георги Стојков Раковски“ у Бањалуци, потврдила је за „Независне новине“ да је Савјет ученика предлагао увођење униформи, али она сматра да та идеја неће проћи.
„По мом мишљењу, можда би било боље да се модификује та идеја, па да ученици носе мајице и дуксеве са логом школе, а фармерке, хлаче и обућу по властитом избору“, предложила је Љубојевићева.
Како она сматра, ученици би требало да бирају обућу, због поштовања индивидуалности.
„На тај начин би помогли нашу привреду и производњу ако би нека наша фабрика шила мајице и дуксеве, а ученици би били препознатљиви у својој околини. Тиме би постигли да се ученици примјерено понашају ван школе, јер би се знало из које су школе и не би бацали смеће, псовали, задиркивали једни друге, а између њих не би било ривалитета и љубоморе“, истакла је она.
Додаје да би био отклоњен велики проблем, односно јаз између појединих ученика који припадају различитим слојевима друштва.
„Онда нико од ученика не би свом другу поставио питање: ‘Гдје си купио дукс, на пијаци или у ‘Делти’, је ли оригинал?“ и слична питања. Неку дјецу, лошијег имовинског стања, родитељи су припремили за таква питања јер им пружају љубав у виду загрљаја, подршке и разговора, а не у виду материјалног, па им оваква питања не сметају, али има и оних који је не добијају, па за резултат добијемо дијете пуно комплекса и проблема“, објаснила је Љубојевићева.
Иван Шијаковић, социолог, потврдио је за „Независне новине“ да би било вишеструко корисно увести кецеље у школе.
„Повећао би се осјећај припадности школи“, истакао је он, те додао да би униформност значила једнакост и уклањање видљивих социјалних разлика.
„Повећала би се дисциплина због ефекта униформисаности“, навео је он.
Како каже, свака школа би имала своју боју кецеља и амблеме школе, што би дало додатни ефекат припадности и озбиљности.
„Потребно је само погледати примјер јапанске школе“, закључио је он.
