Иако можда звучи невјероватно, Босна и Херцеговина је друга у свијету по расту плата, и то одмах након Србије.
Међутим, они који свакодневно раде за ту плату и њоме плаћају животне трошкове посвједочиће да повећање плате нису ни осјетили, а стручњаци се надовезују да подаци које објављују релевантне домаће, али и свјетске институције у великој мјери замагљују реалност, јер је инфлација у посљедњих годину дана ипак достигла веће висине него што повећање мјесечне зараде може покрити.
Прије неколико дана, сајт „Wорлд оф статистицс“ је објавио податке о расту плата на глобалном нивоу, а прва два мјеста заузеле су ни мање ни више него Србија и БиХ.
Према подацима који се односе на децембар 2022. године, номиналан раст плате код комшија преко Дрине био је 15,2 одсто, што је највише на свијету.
У БиХ плате у децембру прошле године биле су веће за 14,86 одсто.
На тај начин БиХ је по овом параметру иза себе оставила Португал (14,2 одсто), Бјелорусију (13,2 одсто), Румунију (13 одсто) и Пољску (12,6 одсто).
Иза су остали и Хрватска и Словенија, гдје су децембарске плате биле веће за 11,8 одсто, односно 10,66. Иза леђа БиХ према овим подацима остале су чак и САД, у којима су плате повећане за 7,04 одсто.
На ове податке стижу и информације из Агенције за статистику БиХ, које кажу да је у првом кварталу 2023. године (јануар, фебруар и март) просјечна бруто плата по запосленом у БиХ у односу на четврти квартал 2022. године (октобар, новембар, децембар) била већа за 83 КМ. Прецизније речено, са 1.806 КМ, повећана је на 1.889 КМ, што је 4,6 одсто.
Такође, дошло је до повећања нето плате за март ове године у односу на фебруар за 3,6 одсто, па је просјечна исплаћена плата у марту износила 1.260 КМ.
Из Агенције наводе и да је просјечна мјесечна исплаћена нето плата за март 2023. године у односу на март 2022. номинално већа за 15,4 одсто, али да је њен реални индекс 4,6 одсто.
За оне који се баве статистиком ово су сјајни подаци. Међутим, стварност у БиХ далеко је од овакве слике. Струка је по овом питању јасна и каже да подаци немају везе са реалношћу.
„У условима инфлационог таласа сви статистички подаци губе на релевантности, па и економски показатељи исказани тим подацима у доброј мјери замагљују реалност. Таласи инфлационих удара на овим просторима су достигли озбиљне висине, највеће од кризних и ратних деведесетих. То важи и за Србију и за БиХ. Стопе инфлације у БиХ су прошле године биле преко 16 одсто, у Србији нешто изнад 14 одсто. Само летимичан поглед на ове износе и стопе раста плата ће показати да реалног раста примања није било ни у једној земљи“, појашњава економиста Миленко Станић.
Он наставља да ако се у обзир узме да су највише повећане цијене хране и комуналија, готово 30 одсто, а да ти производи учествују у потрошачкој корпи преко 90 одсто, јасно је да реалног раста плата није било, напротив.
„Имали смо пад стандарда становништва. Ту структуру потрошачке корпе статистика не узима у обзир, већ се држи просјека. Због тога имамо нетачне податке“, тврди Станић те додаје да у овом случају недостаје озбиљна анализа.
„Скоро сам прочитао анализу раста реалних плата у САД која је показала да од 1970. до данас у овој земљи није било реалног раста плате, већ је био пад. Сва повећања је појела инфлација. Можете замислити када би код нас била направљена таква анализа шта би био резултат“, рекао је Станић за „Независне новине“.
Потрошачи кажу да се реална ситуација заиста може видјети на потрошачкој корпи.
„Износ потрошачке кошаре је изнад 3.000 КМ. Двије просјечне плаће не могу измирити тај износ. То вам најбоље говори колико све то вриједи“, каже за „Независне новине“ Марин Баго, предсједник Удружења потрошача „Футура“ из Мостара.
Према његовим ријечима, чак и у најидеалнијој ситуацији, а то је да оба родитеља раде и имају просјечне плате, не могу подмирити све мјесечне обавезе.
„Њима опет недостаје тисућу марака и на млазни погон морају предузети све да обитељ нормално и достојанствено преживи мјесец. Дакле, и поред двије плаће они се морају одрећи – квалитетне хране, образовања, хигијене и других ствари“, казао је Баго.
