Након трагедије која се догодила у ОШ „Владислав Рибникар“, педагози савјетују да је потребно да се разговара са дјецом и да је битан начин како се то ради, као и да је важно да родитељи одговоре на њихова питања, али да је исто тако битно да се и родитељима помогне како да се поставе у тим разговорима.
Педагог у школи родитељства „Први пут са оцем“ Милица Жарковић рекла је данас за Танјуг да кроз разговор са дјецом увијек можемо да сазнамо нешто ново и да је важно на који начин се са њима разговара.
„Битно је да уважимо њихова осећања, да испољимо и своја осећања и нашу бригу, јер је сви имамо, али тако да они осећају да је оправдано и у реду ако се они плаше, ако су бесни, љути на одрасле, зато што се десило нешто и зашто смо ми то дозволили. Важно је да кажу о чему размишљају и на који начин може да се то превазиђе, јер често они имају боље идеје од нас“, објашњава она.
На питање како да дјеца побједе страх и трауму, Жарковић је одговорила да у страшним ситуацијама дјеца гледају у нас и како ми реагујемо и да је важно тада дати добар примјер.
„Значајно је да се уваже и препознају сва осећања – наша и њихова, да виде да ми имамо и страх и љутњу и тугу и радост, да постану свесни да осећамо исто као и они и да на неки активан начин излазимо на крај са свим тим изазовима“, објашњава она.
Саговорница Тањуга је рекла да је значајно да кроз разговоре са дјецом покажемо да могу да изразе своја осјећања.
Она је указала да након трагедије у школи „Владислав Рибникар“ треба да се преиспита приступ какав смо имали до сада према дјеци.
„Ја се надам да ћемо то сви урадити заједно и да ћемо мењати приступ и начин како би вратили поверење у родитеље и школу“, додала је она.
Педагог Горан Вилотијевић сматра да је добро што послије трагедије у ОШ „Владислав Рибникар“ наставници разговарају са ђацима, смирују ситуацију и дешавања деци објашњавају тако да она то могу да схвате, али и да је неопходно помоћи родитељима како да се они сада поставе према дјеци.
Одговарајући на питање како помоћи дјеци да преброде трауму, рекао је да је неопходно дјеци одговарати на сва питања и то тако да она то схвате а да се не узнемире.
„Не би требало бежати од питања, јер ако то радимо, онда проблем нараста. Да би се то сузбило требало би разговарати са децом али и са родитељима, јер тренутно родитељи више уносе панику код деце у осталим школама, него што то раде сама деца“, рекао је Вилотијевић и напоменуо да се родитељски страхови преносе на дјецу.
Указао је да ни родитељима није лако у садашњој ситуацију и да не знају како да се поставе, јер како је рекао, нико није прошао школу како се постаје родитељ.
„Много пријатеља ме звало у протеклих десетак дана и питало шта да раде са децом, што значи да је потребна едукација родитеља и да се мора радити са њима. Родитељски састанци не би требало да буду места где ће се само читати успех ученика, него и родитељима држати предавања јер наставници доста знају и требало би знање да пренесу родитељима“, рекао је Вилотијевић.
