Рекордни произвођачи млијека на Сокоцу очекују више разумијевања код лицитација за додјелу у закуп ливада за кошење, како би обезбиједили довољне количине сјенаже за фарме, кажу у породици Солдар, која је један од највећих произвођача млијека на подручју ове општине.
Јована Солдар, која је и предсједник Скупштине удружења произвођача млијека „Благо Романије“, истиче да пољопривредници од локалне управе траже да се изради нови Правилник о закупу земљишта за кориштење у сезони.
У њему би приоритет имала газдинства која имају више музних грла, успјешни узгајивачи оваца и произвођачи кромпира.
Јована истиче за Срну да је на лицитацији ливаду за кошење, у близини њихове фарме у селу Сијерци, закупило лице које се бави сасвим другом дјелатношћу, те да је њена породица била у ситуацији да коси ливаде на Борикама, на подручју сусједне општине Рогатица, да би обезбиједили сјенажу за 40 грла на својој фарми.
Јована наводи да су она и муж Славенко ушли у овај посао прије десет година са неколико музних грла на 49 дунума земљишта, које су наслиједили, да би обезбиједили примања породици.
Прошле године предали су мљекари „Пађени“ 79.525 литара сировог млијека.
„Наша упорност и воља за радом није подстакла неке људе да нам помогну да добијемо земљу у закуп, иако би требало да смо примјер као породица која остаје да живи на селу и да ради на свом имању“, истиче Солдарова.
Она објашњава да тешко излазе на крај са лицима која дају веће суме новца на лицитацијама за закуп земљишта, а потом продају сијено по цијенама које „гуше“ власнике фарми.
Иако је запослена у Центру за социјални рад Соколац, Јована све слободно вријеме проводи са мужем, свекрвом и два сина радећи на фарми у селу удаљеном десетак километара од центра општине.
Према њеним ријечима, тренутно имају имају 22 музне краве, а са тељењем јуница до краја јула на њиховој фарми ће бити 31 „музара“, а ту су и младе јунице и приплодни бикови који су маркирани и заведени у Ветеринарској станици Соколац.
Јована наводи да је породица Солдар у 2022. била трећа на подручју општине Соколац по количини испорученог мљека, а двије фарме испред њих су регистроване као сабирни центар.
Она се нада да ће на крају године њихова фарма бити највећи прозвођачи млијека на Сокоцу.
„Има посла, радимо сви у породици, човјек се умори, али си газда на свом имању и сам одлучујеш колико, када и како ћеш радити, па се све то на крају исплати“, поручује Солдарова.
Прије неколико година ова породица је, као успјешни призвођач млијека, на приједлог билећке мљекаре „Пађени“, чији је кооперант, добила Сребрну плакету општине Соколац, што им много значи, јер је неко препознао њихов напоран рад.
Солдарова је поносна што је Републичка ветеринарска инспекција при недавној посјети овом газдинству „била презадовољна њиховим радом, новим стајским објектима, хигијеном и стањем грла, те предложили да се региструју као сабирни центар“.
Јована наводи да са њихове фарме сваких 48 часова мљекари предају око 550 литара млијека и нада се да ће та производња бити дупло већа до јула и августа.
Она сматра да подстицаји из Министарства пољопривреде Републике Српске могу доста да помогну пољопривредницима, те да у Правилнику о подстицајима има повољности и законских рјешења, посебно код капиталних инвестиција за пољопривреднике на брдско-планинском подручју, гдје је подстицај 50 одсто за капиталне инвестиције, набавку машина и трактора.
Јована истиче да виша планинска подручја треба да имају већи подстицај како би се могли обезбиједити адекватна храна и силажа за музна грла на подручјима гдје прољеће касни, а зима порани, али да је у садашњим условима веома тешко остварити екстра класу, коју прате подстицаји и већа добит.
Велике наде, како наводи, мљекари на Романији полажу у обећање из ресорног Министарства да ће добити подстицај по музном грлу и тако изједначити услове привређивања на брдско-планинским и равничарским подручјима, гдје је много лакше обезбиједити исхрану грла на фармама.