Стабилизација економских прилика повећала је потражњу за радном снагом у БиХ, али дио оглашених слободних мјеста отежано се попуњава због недостатка одређених кадрова, а према ријечима стручњака, то се најчешће догађа у сектору грађевине, туризма, угоститељства, те пољопривреде и прехрамбене индустрије.
У документу под називом План о смјерницама политика тржишта рада и активним мјерама запошљавања у БиХ за ову годину, који су сачиниле надлежне ентитетске институције, наведено је да ће негативан природни прираштај, евидентна емиграција радне снаге, утицај негативних глобалних економских кретања, инфлација, енергетска криза, технолошке промјене, те рад на црно представљати велики изазов у наредном периоду за јавне службе за запошљавање, али и за цијелу економију БиХ.
Велики проблем је и висок удио неквалификованих особа у радној снази и удио неактивних у радно способном становништву.
– Због недостатка одређених профила занимања на ширем подручју, односно због неподударности понуде и потражње на тржишту рада већ сада се поједина оглашена мјеста теже попуњавају. То указује на структурну незапосленост узроковану бројним факторима те је потребно системски приступити јачању и унапређењу средњег стручног и високог образовања, побољшању квалитета практичне наставе, организовању обуке радне снаге за конкретне послове – наведено је у документу.
За побољшање друштвених прилика и тржишта рада, у документу се наводи да је потребно радити на унапређењу пореске политике, спровођењу реформи правног оквира који утиче на тржиште рада те утврђивању стратешких докумената у области запошљавања на нивоу БиХ који обезбјеђује знатна финансијска средства из међународних фондова.
Када је у питању Српска, у документу стоји да је планирано да ове године буде запослено 30.000 особа са евиденције Завода за запошљавање РС.
Директор Завода Мирослав Вујичић појашњава да је ријеч о годишњем броју људи који се запосли или промијени радно мјесто. Број новоотворених радних мјеста је далеко мањи, креће се од 5.000 до 7.000 годишње – објаснио је Вујичић и додао да Влада РС за програме запошљавања ове године планира да издвоји 11 милиона КМ, а да ће број запослених зависити од програма који буду реализовани.
Директор Уније послодаваца РС Саша Аћић каже да се сектори грађевине, туризма, угоститељства и пољопривреде у највећој мјери сусрећу са недостатком радне снаге.
За сада се привреда још некако и сналази, али с обзиром на структуру понуде радне снаге и тренутне запослености, извјесно је да ће недостајати све више кадра. Када уважимо и старосну структуру понуде радне снаге, у наредном периоду то ће бити један од горућих проблема – рекао је он. Аћић сматра да ће се морати дебирократизовати сегмент приступа свим групама становништва Српске тржишту рада.
– То значи да не треба да будемо у позицији да домаћем становништву бранимо да ради кроз бирократске процедуре и да због тога морамо прибјегавати ангажовању људи из иностранства – казао је Аћић.
Да је мало сектора гдје има довољно радника, истиче и предсједник Уније послодаваца Саша Тривић који наводи да у БиХ тренутно има око 10.000 непопуњених мјеста, пише Глас Српске.
– Сви који су на бироу су или високообразовани па не могу наћи посао или већ раде, али у сивој зони. Огласи за запошљавање на које се нико не јавља постоје свуда, од угоститељства, прехрамбене индустрије, трговине. Проблем је висина плате и структура економије јер наша привреда је углавном нискоакумулативна и тешко може дизати плате – истакао је Тривић.
Оспособљавање
У документу је наведено да је програмом рада за 2023. годину у Српској предвиђено да 20 одсто од 200 анкетираних незапослених са бироа прође неки од програма стручног оспособљавања, обука и припрема за запослење. За реализацију овог програма предвиђено је 30.000 КМ.
– Циљеви спровођења програма су подизање укупних компетенција у припреми за покретање бизниса или за тржиште рада, повећање социјалне укључености особа са инвалидитетом, самозапошљавање и запошљавање особа са бироа, те повећање социјалне укључености незапослених – наведено је у документу.
