Фото: Canva / Jaspe

Језик је задивљујућа мрежа речи која је еволуирала и адаптирала се свим променама које су наше друштво задесиле – од најједноставнијих звукова до комплексних фраза, свака реч има своју јединствену причу и порекло. Да ли сте се некада запитали како су поједине речи добиле свој облик или због чега се нешто каже баш тако?

У свакодневном говору често и не помислимо каква се то прича крије из појединих речи које користимо, а њихова значења неретко у позадини имају историјске занимљивости или догађаје од значаја за цео људски род. На пример, ко зна да ли бисмо знали шта је никотин да Жан Нико није са службеног пута донео једну биљку – или, како би се никотин звао да биљку није донео Нико већ дипломата са неким другим презименом?

Бојкот – Чарлс Бојкот и његова изолација

Порекло речи бојкот везује се за Чарлса Бојкота, ирског агента једног земљопоседника у округу Мејо, а његови проблеми почели су 1879. године, када је наступила економска криза која је изазвала потпуну пропаст ирске пољопривреде и претила становништву глађу и немаштином. Тада су се ирски сељаци удружили са циљем да формирају Ирску аграрну лигу, а Чарслу Бојкоту тражили да снизи цене закупнине за најмање 25 процената. Али, Бојкот је био шкртица, а то га је коштало свега што је у претходних неколико година створио: љути сељаци који су се налазили у локалном огранку Аграрне лиге захтевали су од Бојкотових радника да потпуно обуставе све радове, а самог Чарлса Бојкота комплетно изолују од локалне заједнице. Тако је и настала реч бојкот, која се данас користи у контексту изопштавања или саботирања некога или нечега.

Мазохизам – од сексуалних фантазија на папиру до званичног термина у психијатрији

Термин мазохизам који се данас најчешће користи у контексту сексуалног задовољства услед физичког бола и понижења свој назив дугује Леополду фон Захер-Мазоху, аустријском писцу историјских и романа из алтернативне сексологије. У својим делима Леополд је често описивао и своје сексуалне фантазије и фетише, а нарочито своју опсесију доминантним женама у крзненим костимима. Ипак, Мазохове фантазије нису остале само на папиру (јер да јесу, можда данас не бисмо имали ни темин мазохизам): 9. децембра давне 1869. године Леополд је са својом љубавницом Фани Пистор потписао уговор по коме ће он бити њен сексуални роб у замену за то да баронеса што је могуће чешће носи крзно, а овај уговор послужио је аустријском психијатру Рихарду вон Крафт-Ебингу за изоловање термина мазохизам и његово дефинисање са тачке гледишта психијатрије.

Силуета – смањењем плата до бунта народа и силуета на фасадама

Уметничка форма која је своју популарност стекла у 18. и 19. веку своје име добила је захваљујући француском министру финансија Етијену де Силуету, кога је сам краљ Луј XI ангажовао да се током кризе која је задесила Француску услед Седмогодишњег рата побрине за државне финансије. За само три месеца мандата, Етијен се побринуо за државну касу, већ на један веома специфичан начин – смањењем плата и пензија, али и увођењем пореза на племићке поседе, што је у народу изазвало незадовољство и бунт. Да би се осветили Етијену, грађани су почели да носе одела „по Силуету“ – толико једноставна и тесна, да би се чинило да су сви осиромашили и смршали од глади, а када ни то није било довољно, подигли су бунт на још виши ниво: по зидовима зграда цртали су црне скице са натписом да су све то Силуетове жртве које су се „стањиле“ од глади.

Никотин – биљка која лечи све коју је донео дипломата Нико

Повратак научника Жана Никоа 1561. године са службеног пута у Лисабону у Француску је донео и откриће Новог света, а глас о биљци која ствара зависност брзо се проширио земљом. Сам Нико се са овом биљком упознао у Лисабону, где су је користили као лек против свега (па чак и рака) и самлевену ушмркавали, а када је биљку донео у Француску и показао краљици Катарини Медичи, која је годинама патила од несносних главобоља, њена популарност постала је још већа у Паризу. Шведски научних Карл фон Лине, је 1753. године назвао је једну врсту дувана Никотиана, у част француског дипломате који ју је на територију земље први пут донео, а активни састојак који је први пут изолован из биљке добио је назив никотин.

Квислинг – издајништво и сарадња са непријатељем на норвешки начин

Норвешки политичар Видкун Квислинг „кумовао“ је термину који се користи као синоним за издају и сарадњу са непријатељем, а све због својих многобројних састанака са Хитлером и његовим сарадницима током Другог светског рата. Наиме, као оправдање за своје састанке Квислинг је наводио да лично мора да се увери у нужност освајања његове земље, а када је инвазија на крају и извршена у априлу 1940. године, Квислинг је брже боље искористио прилику да себе прогласи премијером, а своју странку Народни савез једином легалном странком у Норвешкој. Појам квислинг први пут је у медијима искоришћен у лондонском издању „Дејли мејла“, а касније је популаризован и од стране Би Би Си-ја.