Република Српска је настала као рефлекс или одбрамбени механизам да се Србима не понови геноцид попут оног који су преживјели у Независној Држави Хрватској /НДХ/, да се не понови Јасеновац, рекао је Срни историчар из Републичког центра за истраживање рата, ратних, злочина и тражење несталих лица Предраг Лозо.
Лозо је нагласио да су због тога 22. април, као дан обиљежавања памћења на жртве геноцида над Србима, и Доња Градина као посебно важан локалитет и највеће јасеновачко стратиште, симболичке основе без којих се не може разумјети значај постојања Републике Српске и борба за опстанак у најтежим историјским тренуцима.
Он је подсјетио да је припрема геноцида над Србима у НДХ остварена идеологијом хрватског праваштва и дјеловањем Римокатоличке цркве обједињених у идеји која је стасала средином 19. вијека, а извршење геноцида планирано је прије рата.
„Осим појединачних и масовних убистава подразумијевало је и оснивање великог броја логора. Два највећа система логора смрти су Госпић-Јадовно-Паг који је функционисао од априла 1941. до 15. августа 1941. године и систем логора Јасеновац који је функционисао од краја августа 1941. до 22. априла 1945. године када је посљедња група јасеновачких логораша извршила пробој. Највећи број ликвидација Срба у НДХ извршен је на локалним стратиштима широм земље док су велики системи логора постали симбол свеукупног страдања у НДХ“, навео је он.
Према ријечима Лозе, извршење геноцида од самог почетка је одобравала и њиме управљала НДХ која је користила цјелокупну бирократску, војну, полицијску, саобраћајну и другу инфраструктуру.
„Процес геноцида подразумијевао је, поред великог броја извршилаца, и огроман број оних који су злочине подржавали, али и оних који су то посматрали, али и ништа нису учинили да се тај злочин спријечи. Једна од карактеристика геноцида у НДХ били су и логори за дјецу, али и посебно сурова природа извршења злочина оличена у бацању жртава у крашке јаме у Лици, Далмацији и Херцеговини и у другим областима„, истакао је он.
Лозо наглашава да је велики број злочина извршен на посебно суров начин клањем, вјешањем те убиством маљем и другим тупим предметима.
„Јасеновачки логорски систем карактеристичан по суровости налазио се на простору од 210 километара квадратних и подразумијевао је логоре /које у историографији обиљежавамо редним бројевима од И до В/, стратишта, од којих је свакако највеће Доња Градина, те друге логорске локалитете и објекте“, нагласио је Лозо.
Лозо је навео да је Милутин Мирић, јасеновачки логораш и учесник пробоја, свједочио да је био задужен да осталим учесницима да знак тачно у 10 минута до 10 часова 22. априла 1945. године, и да се након тога крене у пробој.
Био је то, истиче Лозо, симболички крај постојања једне од најстрашнијих мануфактура смрти у људској цивилизацији.
„Геноцид над Србима у НДХ спада у ред оних историјских догађаја и процеса који су темељно утицали на данашњи идентитет Срба. Код обиљежавања памћења на жртве геноцида потребно је, осим страдалничког аспекта, водити рачуна да се нагласи и борба Срба за опстанак која се осликала у отпору и устанку Срба у НДХ подигнутом 1941. године“, рекао је Лозо.
Он је навео и да Јасеновац као највећи симбол извршеног геноцида, како над Србима као примарном жртвом, тако и над Јеврејима и Ромима, чија страдања имају огромне размјере, није ослободила ниједна војна формација.
„Логораши су се ослободили сами у моментима када је било намјерено коначно уништење свих заточених. Вече прије убијене су посљедње преостале жене у логору. И у самом пробоју – борби страдао је велики број логораша“, истакао је Лозо.
Преживјели логораши у злогласном усташком логору Јасеновац покушали су 22. априла 1945. године у очајничком јуришу на стражаре да се докопају слободе, али је у томе успјело само 90 од њих 1.073.
У тој највећој „фабрици смрти“ на Балкану у Другом свјетском рату усташе су убиле стотине хиљада махом Срба, Јевреја и Рома.
Концентрациони логор Јасеновац био је највећи логор смрти у тадашњој фашистичкој НДХ, на простору окупиране Југославије за вријеме Другог свјетског рата.
Према подацима Спомен-подручја Доња Градина, у злогласном логору Јасеновац током Другог свјетског рата страдало је 700.000 жртава усташког злочина, међу којима је живот изгубило 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста.
У Јасеновцу је страдало 20.000 дјеце.
