Стручњаци из истраживачког центра Ембер прогнозирају да је на помолу сумрак прљавих енергената.
Већ ове године, захваљујући развоју обновљивих извора, планета би могла да закорачи у нову еру у којем ће употреба фосилних горива кренути да пада, а самим тим би се смањиле и штетне емисије у производњи електричне енергије, оцењује истраживачки центар Ембер у свом новом извештају.
Како се наводи, човечанство је током 2022. године трошило најчистију струју у историји чији јекарбонски интензитет износио 436 грама угљен-диоксида по киловат-часу. Чистоћу енергетског микса омогућио је рекордни удео соларних електрана и ветропаркова у производњи електричне енергије од 12%. Забележен је скок у односу на 2021. када је то било 10%.
Али упркос томе, штетне емисије из овог сектора су порасле за 1,3%, достигавши историјски максимум. Премда је струја чистија него икада, користимо је више.
Удружени са другим обновљивим изворима и нуклеарним електранама, солар и ветар такође су остварили рекорд: произведено је свеукупно 39% електричне енергије.
Соларне електране су већ осамнаесту годину за редом задржале титулу најбрже растућег електроенергетског капацитета, уз прошлогодишњи пораст производње електричне енергије за 24%. Ветропаркови су порасли нешто мање – за 17%.
Повећање солара могло би да снабдева струјом Јужну Африку током једне године, док би повећање ветра могло да напаја скоро читаво Уједињено Краљевство, показују прорачуни Ембера.
Око 80% пораста у потражњи за електричном енергијом (694 ТWх) током прошле године покривено је повећањем ова два обновљива извора (557 ТWх). У 2023. повећање чисте струје могло да премаши пораст потражње.
Експерти су анализирали податке из укупно седамдесет три земље које троше 93% глобалне електричне енергије и дошли до закључка да већ преко шездесет земаља користи више од 10% струје из соларних електрана и ветропаркова.
Али Ембер наглашава да је производња из других извора чисте електричне енергије опала по први пут од 2011. због пада у нуклеарним електранама и мањег броја нуклеарних електрана и хидроцентрала које се прикључују на мрежу.
Производња из фосилних горива могла би благо да опадне током 2023. године
У међувремену, производња из угља је скочила за 1,1% што је у складу са просечним повећањем током протекле деценије. Иако напуштање овог прљавог енергента можда није почело прошле године, енергетска криза такође није проузроковала веће сагоревање угља као што су се многи прибојавали.
Са друге стране, због растућих цена, производња из гаса је опала, додуше маргинално, за свега 0,2%. У години за нама изграђене су гасне електране снаге 31 гигавата. То је најмање у осамнаест година.
И поред одређених помака у енергетској транзицији, угашен је најмањи број термоелектрана на угаљ у последњих седам година с обзиром на то да земље настоје да одрже резервне капацитете.
Солар и ветар ипак успоравају пораст штетних емисија. На основу просечног пораста потражње струје и чистих извора, очекује се да производња из фосилних горива благо опадне у току ове године, и то за 47 терават-часова (0,03%). У наредним годинама прогнозира се значајнији пад. То би значило да смо у 2022. достигли врхунац штетних емисија и да је на помолу сумрак прљавих енергената.
„У овој одлучујућој деценији за климу почиње крај фосилног доба. Улазимо у доба чисте електричне енергије“, рекла је аналитичарка Малгорзата Виатрос-Мотика и нагласила да ће то преобликовати глобалну економију, од саобраћаја до индустрије и шире. „Међутим, све зависи од актуелних акција влада, бизниса и грађана да усмере свет на пут ка чистој електричној енергији до 2040.“
