Напустио нас је Ранко Цицовић, човјек који је показао чојство у времену када је било најтеже, када се била одсудна битка за опстанак српског народа на простору БиХ. Наравно, осјетио је Ранко шта се спрема његовом роду на вјетровитом Балкану и стао тамо гдје му је и било мјесто – у ешалону српских патриота и родољуба, који су имали смјелости и храбрости да се супротставе онима што су били планирали оно што је већ виђено у Другом свјетском рату.
У вријеме нечувене сатанизације српског народа, Ранко је био уз првог предсједника Републике Српске Радована Караџића. Пратио је Радована непрестано, даноноћно, био му десна рука, човјек на кога се вођа могао ослонити и повјерити му највеће тајне, а то се могло повјерити само ономе код држи до образа и ко је спреман за другог живот дати. Био је уз њега у најтежим тренуцима, када су се доносиле судбоносне одлуке, али и у вријеме ријетких тренутака радости. У њему је први предсједник Српске имао вјерног пријатеља.
Остао је на правој страни и у вријеме када су свјетски моћници најжешће ударили на род коме је припадао. Није, као неки други, „ окренуо ћурак наопако“, заборавио на прогоњење српске политичаре и војнике који су дали све за стварање Републике Српске. Био је чврсто уз ту идеологију, свјестан да ће његова породица и он лично доживјети низ непријатности. То се и догодило. На захтјев Међународног кривичног суда за бившу Југославију ИЦТY, ЕУФОР-а и НАТО-а, претресани су у више наврата стамбене и пословне просторије Ранка Цицовића за кога се сумњало да је био дио мреже подршке Радовану Караџићу. И то је сточки поднио, као и много неправди које су учињене према њему у ратним и поратним годинама. Све то, што је и сасвим нормално, одразило се на његово здравље. Стресне деценије су учиниле своје .
Ранко је рођен 26.јуна 1954. године у Сарајеву. Био је дугогодшњи угледни привредник. Никада није дозволио да се поколеба на путу правде и истине, на путу до циља којем је стремио.
Помагао је изградњу бројних вјерских објеката који су грађани широм Републике Српске. У доброчинству Ранковом и његове супруге Сузане остаће посебно у памћењу 9. септембар 2001. године, када су Ранко и Сузана кумовали цркви „Вазнесења Господњег“ у Подграбу, његовом родном мјесту, које је неизмјерно волио.
Ранково предузеће „Јахоринска вода“ дало је огроман допринос на изградњи тунела „Стамбулчић“. Бројни су и други примјери који свједоче о доброчинству покојног Ранка и његове породице.
Један од пријатеља Ранкових био је и начелник општине Соколац Милован Бјелица, који је, као и покојни Ранко, прошао трновит пут у борби за истину о ономе што се у ратном и годинама након рата дешавало на подручју Сарајевско-романијске регије и БиХ.
Рано је са својом супругом стекао двоје дјеце – сина Рада и кћерку Милицу. Раде је ожењен и има сина Ђорђа, на кога је деда Ранко био поносан.
Отишао је Ранко из овоземаљског живота у коме је стекао бројне пријатеље. Учинио је много за Републику Српаку, за Град Источно Сарајево, општину Пале и свој Подграб. Колико је то вриједно, вријеме ће показати.
Сахрана Ранка Цицовића обавиће се 14. октобра у селу Подграб, општина Пале.
Блажен му покој. Вјечна му памјат. Бог да му душу прости.
