Прошло је двије године од прераног одласка нашег колеге, доброг друга, новинара и уредника у „Радио Романији“ и „Соколачким информативним новинама“, Бранка Гајевића.
Његова смрт је за све нас, дугогодишње колеге и све који су га познавали, била неочекивана, изнад свега болна и неприхватљива. Човјек који у свом радном вијеку није имао ни дана боловања разболио се по одласку у пензију. Сви смо мислили да је у питању безазлен вирус, пролазан и изљечив. Нажалост, није било тако. Након краће и тешке болести, као гром из ведра неба одјекнула је вијест о његовој јединој изгубљеној бици – бици за живот. Породица, родбина, пријатељи, колеге, грађани Сокоца и шире – сви смо занијемили пред том чињеницом. Требало нам је дуго да схватимо да је тужна вијест из Бањалучког клиничког центра тачна. Нажалост, била је тачна, а ми је ни данас не прихватамо јер се на сваком кораку сусрећемо са његовим дјелом. Отворимо ли ,,СИН“из Бранковог времена, тонски архив „Радио Романије“ или „Инфо радија“ Соколац, прочитаћемо или чути његове ријечи. Увијек с мјером, без сензационализма и сувишне патетике, али тачне, поуздане, читаоцу и слушаоцу разумљиве, оку и уху угодне. Тако је радио, писао и говорио новинар и уредник у нашој кући Бранко Гајевић.
Често се сјећамо и спомињемо нашег друга Бранка. Кад причамо о прошлости, првенствено о „Радио Романији“ и оним мукотрпним првим годинама рада, Бранко је незаобилазан. Кад данас рјешавамо дилеме како би нешто требало урадити, сјетимо се нашег Бранка. Сјећајући се његовог ведрог лика, процјењујемо како би то он урадио.
Колико је Бранко Гајевић био добар друг, одговоран и плодоносан новинар, најбоље говори чињеница да, кад се изговори ријеч Гаја, у колективу, у Сокоцу, па и шире, у новинарским круговима, сви знају о коме је ријеч.
Живио је тихо, радио без грешке, а иза себе оставио породицу, колеге и пријатеље који га не заборављају.
Умро је 23. септембра 2013. године, а сахрањен 25. септембра на породичном гробљу у Видрићима.
Нека ово сјећање колега са „Радио Романије“ и „Инфо центра“ Соколац буде помен Бранку, његовом лику и дјелу.
Наш друг Бранко почива у вјечном миру, јер га анђели чувају.
