У Сокоцу је јуче, око 15 часова, од посљедица срчаног удара, у 67-мој години живота умро Миломир Грајић, један од најуспјешнијих професора математике рођених на подручју соколачке општине.
Просвјетарски рад почео је 1973. године у Гимназији „Слободан Принцип Сељо“, гдје је оставио дубок траг, словећи за човјека који је на једноставан начин учио средњошколце да рјешавају компликоване математичке операције. Својим предавањима је показао да математика није баук. Једноставно речено, знао је своје знање на прави начин пренијети на ученике, ослободити их страха од математике, топлом комуникацијом са средњошколцима рушио предрасуде да су математичке способности урођене, да се храбро, уз снажну употребу оног што пружа човјечији мозак, треба суочити са математичком науком и да резултат мора доћи. На предавањима Грајић се трудио да ученике убиједи да математика није само школски предмет, већ дисциплина која прожима свачији живот, оно са чим се суочавају сваки дан. Због оваквог приступа у свакодневном послу доброг професора математике, већи број соколачких средњошколаца је у високим школама изучавало математику, одлазило на факулетете који су захтијевали висок ниво знања из те области и успјешно их завршавали. Јер, није случајно речено да је математика језик којим говоре све природне науке и да не постоји ниједна математичка област, ма како она апстрактна била, која се не би могла примијенити на појаве реалног свијета.
Грајић је био један од првих ученика соколачке Гимназије који се одлучио да студира математику, да се школује за просвјетног радника у времену када су у овој средњошколској установи математику предавали професори из других средина.
Након вишедеценијског просвјетарског рада, Миломир Грајић је радио и друге одговорне послове у привреди и неким институцијама.
Од почетка ратних дејстава у БиХ 1992. године, активно се укључује у борбу за одбрану српског народа на овим просторима.
Као резервни официр, Миломир Грајић је веома брзо постављен за начелника артиљерије у Првој романијској пјешадијској бригади, да би касније привремено обављао дужност предсједника Извршног одбора општине Соколац, гдје је такође постигао добре резултате у фукционисању локалне власти у ратним условима. Памтиће се вишечесовна засједања локалног парлмента на којима се често водила жучна расправа, укрштала копља неистомишљеника, падале тешке ријечи, међусобне оптужбе опозиције и позиције, и, када је изгледало да до договора не може доћи, за говорницом би се појавио покојни Миломир, мирно, без трунке узбуђења, благим ријечима стишао би узавреле страсти одборничке и бурна расправа би била преточена у закључке који би задовољили све присутне на сједници.
По истеку мандата предсједника Извршног одбора општине Соколац, Миломир Грајић се поново враћа униформи и српској војсци. Од Главног штаба Војске Републике Српске бива постављен за команданта Артиљеријског пука у Сарајевско-романијском корупусу гдје остаје до завршетка рата. Након потписивања Дјетонског мировног споразума, остаје да ради у Министарству одбране Републике Српске, касније БиХ, гдје је 2014. године пензионисан.
Миломир Грајић је сахрањен данас на Градском гробљу „Градац“. У присуству родбине, великог броја његових пријатеља и грађана Сокоца, опијело у порти цркве „Светог пророка Илије“ сложило је више свештеника Епархије дабробосанске.
У име општине Соколац од покојног Миломира опростио се начелник општине Соколац Милован Бјелица, који је, између осталог, рекао:
– У духовном жувоту Романије Миломир ће остати запамћен по часним дјелима. Као предсједник Грађевинског одбора учинио је много да се на Равној Романији подигне велико духовно здање, јединствен споменик страдалим у Одбрамбено-отаџбинском рату – Манастир Соколица, на чијим унутрашњим зидовима је уписано 4.000 имена новомученика, српских бораца са простора Сарајевско-романијске регије, погинулих за вјечни живот наше Републике Српске.
Миломира Грајића ћемо памтити и као човјека који је имао истанчан осјећај за област информисања. Као предсједник Извршног одбора општине Соколац, покренуо је штампање Информативног билтена општине 1994. године, гласила у коме су биле заступљене информације о одлукама, закључцима, мјерама и активностима надлежних општинских органа у вези са рјешавањем бројних питања из области привреде, јавних служби, хуманитарних и других организација, породица погинулих бораца и инвалида рата. Билтен је стизао и на прве линије одбране, а након трећег броја прерастао је у Соколачке информативне новине, које се данас штампају под именом Соколачке новине. Грајић је обављао дужност предсједника Редакцијског одбора до марта 2009. године када је штампан 149. број СИН-а.
Миломир се у и брачном животу са супругом Надом показао као узоран супруг и отац. Изродили су двоје дјеце – синове Срђана и Душка. Доживио је и да од свог Срђана добије унука Матеју, који му је представљао посебну радост у пензионерским данима- рекао је Бјелица.
Емитовно је о покојном Миломиру Грајићу говорио и настојатељ манастира „Свети великомученик Георгије“на Равној Романији – јеромонах Андреј.
– Драги професоре, био си ми 11 година најискренији пријатељ, онај коме сам могао повјерити све тајне, на кога сам могао да се ослоним када ми је било најтеже. Био си ми као мој отац, а твоја супруга Нада као мајка. У вашем дому сам се осјећао као код својих тјелесних родитеља. Недостајаћеш ми, драги професоре. Био си ми десна рука у вријеме када је требало много тога урадити у манастиру на Равној Романији и око ове светиње. Твоји савјети су ми помогли да идем правим путем, да не погријешим, а то је мани као младом духовнику значило много. Долазио су у манастриско здање на Равној Романији веома често, не само у вријеме обиљежавања већих празника. Бринуо се о њему као о својој кући и својој породици. Обављао си дужност предсједника Грађевинског одбора нашег манастира „Соколица“, био важан и поштован члан Управног одбора наше Епархије. Одлазили смо и у Свету земљу, у Јерусалим, на поклоњење највећим светињама.
Много сам тужан и никада твоју доброту, оданост и вјерност као пријетаља не могу заборавити. Бог те је позвао данас себи на Богојављење, драги професоре, добри човјече и господине. Вјерујем да ћемо се поново срести у вјечном животу, у рајском насељу. Почивај у миру, драги мој пријатељу – рекао је јеромонах Андреј.
Миломир Грајић је сахрањен поред својих родитеља у старом соколачком грубљу, које је срасло са темељима најстаријег соколачког храма – цркве Светог пророка Илије. Звуци црквених звона, пој свештеника и почасни плотуни из оружја припадника Трећег Република Српска пука, на вјечни починак испратили су професора Грајића.
