Драгана Солдар, након кратке и тешке болести преминула је 14. јануара у 47.години живота. Наша суграђанка, која ће сокочанима, али и свима онима који су је познавали, остати дуго у сјећању као успјешан бивши спортиста, а касније као неуморни кошаркашки тренер и спортски радник.
Драгана Солдар, рођена је 1970. године у Сарајеву.
Драгана Солдар била је једна од најперспективнијих кошаркашица у бившој Југославији. Са четрнаест година са сарајевским „Жељезничаром“ потписала је професионални уговор. Играла је за кадетску и јуниорску репрезентацију екс Југославије. Наступала је за вршачки „Хемофарм“, а два пута је проглашавана за најперспективнију кошаркашицу Босне и Херцеговине.
Након избијања ратних сукоба, из Сарајева долази у Соколац гдје је као медицински радник била ангажована у Војној болници у Подроманији.
Oд 29.01.2009. године обављала је функцију тренера млађих селекција и секретара у Кошаркашком клубу „Гласинац“ Соколац.
Са великом љубављу преносила је своје дугогодишње кошаркашко искуство на најмлађе сокочане. Селекције пионира, кадета и јуниора биле су укључене у систем такмичења подручног кошаркашког одбора „Херцеговина-Романија“. У 2010. години пионири су заузели 1.мјесто, били међу осам најбољих екипа Републике Српске.
Нова спортска дворана Соколац од 2010. до 2015. године била је Драганин други дом.
Учествовала је у организацији такмичења у женској кошарци у оквиру 48.Међуопштинских омладинских спортских игара које су у Сокоцу одржане 2011.године.
Захваљујући сарадњи са кошаркашким тренерима из Сарајева, Бијељине и Вишеграда у периоду од 2011. до 2014. године учествовала је са кошаркашима на реномираним турнирима у иностранству (Француска, Италија, Аустрија). Поред остварених спортских успјеха, била је то и прилика да се млади сокочани друже, склопе нова пријатељства и упознају са знаменитостима европских градова, попут Беча, Вероне, Венеције.
Захваљујући Драгани, стотине соколачких дјечака и дјевојчица нашло се у кошаркашком спорту, а неки од њих су у реномираним клубовима наставили успјешну спортску каријеру.
Трновит животни пут, избјеглички живот у насељу Мајдани у Сокоцу, одразио се на Драганино здравствено стање. Опака болест зауставила је на путу друговања са соколачким спортистима. Живјела је за дан да оконча процедуру поврата имовине из Сарајева и рјеши стамбено питање, сигуран дом за свог наследника.
Болест је узимала маха невјероватном брзином, одвојила је од спорта, од овоземаљског живота и од њеног мезимца, сина Луке.
Почивај у миру Драгана.
