Након кратке и тешке болести, прошле ноћи, у педесет другој години живота преминуо је инжењер пољопривреде Славиша Пандуревић, човјек који је био изузетно цијењен и поштован међу пољопривредним стручњацима на подручју Републике Српске, БиХ и Србије, као и међу обичним људима, посебно пољопривредним произвођачима на простору Сарајевско-романијске и Горњо-дринске регије.

Рођен је 1962. године у селу Луке на Требевићу. Након основне и средње школе, у Сарајеву је завршио Пољоприврендни факултет. Потом слиједи напредовање у науци, предан рад у области пољопривредне производње. У току 1990. године долази у Соколац, гдје обавља дужност директора Пољопривредног добра Соколац, да би у току ратне 1993. године покренуо рад Мљекаре у Сокоцу, колектива који је у то тешко вријеме успоставио сарадњу са бројним фирмама у Србији и својим производима снабдијевао Војску Републике Српске.

Своју креативност и инвентивност Славиша је нарочито показао обављајући дужност руководиоца Регионалне канцелерарије Агенције за пружање стручних услуга у пољопривреди Републике Српске, чије је сједиште у Сокоцу. Са својим сарадницима непрестано је крстарио селима на подручју општина Рудо, Чајниче, Вишеград, Ново Горажде, Рогатица, Соколац, Хан Пијесак, Пале, Источни Стари Град, Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа, Трново и Калиновик да би онима који живе од пољопривреде пренио савјете, оно што је искуством стекао и током школовања научио. На овим просторима, вјерујем, нема пољопривредника који не зна за његово име. Захваљујући Славиши и његовој колегиници Тањи, организовано је на стотине стручних предавања у најзабаченијим селима, а дешавало се то у свако доба дана и ноћи, неријетко и у касним ноћним часовима, када се село смири и пољопривредници заврше своје свакодневне послове. Водило се рачуна о обавезама пољопривредника, о њиховим радовима на имањима. Они су у Славишиним активностима увијек имали приоритет. Учио је почетнике у области пољопривредне производње како да уђу у посао, како да остваре најбоље приносе у ратарству и сточарству. Многи од њих су данас познати произвођачи млијека, меса, житарица… Канцеларија у Сокоцу била је широм отворена за село и људе који се баве пољопривредом . Ту су могли добити увијек користан савјет за своје домаћинство. Славиша је то неком необичном мирноћом, уз осмјех, радио, спреман да дуго слуша саговорника и поштује сваку његову ријеч. Тако је стекао велико повјерење код пољопривредника. Био је човјек коме се вјеровало.

Имао је јаку жељу да и на пољу науке остави снажне трагове. И успио је у томе. У току 2011. године, након више година истраживања, напорног рада на терену, штампана је књига „Романијски скоруп – кајмак“, чији су аутори професор др Наталија Дозет, Славиша Пандуревић, професор др Снежана Јовановић и Тања Боровчанин. Дуго је ова екипа стручњака и ентузијаста боравила у селима, у бројним романијским домаћинствима, да би се поменуто дјело нашло међу читаоцима и постало литература студентима. Аутори су технологију Романијског спорупа кајмака детаљно описали, поткријепили великим бројем оригиналних података, који су допуњени бројним фотографијама. Страчњаке за пољопривреду обрадовало је ово научно дјело, намијењено читаоцима различитих професија и интересовања.

Имао је Славиша велике планове, али опака болест га је зауставила на пољу науке, на путу којим је желио проћи са својим сарадницима. Много тога је доброг оставио радећи свој посао у пољопривреди Републике Српске. Колико је вриједно оно што је урадио у овоземаљском животу, вријеме које долази ће показати. Оставио је иза себе часну и здраву породицу – три сина и супругу. Насљедници ће наставити тамо гдје је он стао.

Општина Соколац је изгубила поштованог, вриједног и цијењеног руководоца и стручњака. За оно што је урадио за Соколац, заслужује вјечно сјећање.

Вјечна на му памјат. Бог да му душу прости.

Опијело поводом смрти Славише Пандуревића, служиће се сутра у 12 часова у цркви „Светог пророка Илије“ у селу Луке на Требевићу. Сахрана је у 13 часова на породичном гробљу у селу Луке.