Већина људи, када би их неко питао шта им је потребно да постану срећнији, једноставно одговорили да би их усрећило када би имали много више новца. Разлог за то је што у људском уму постоји једначина према којој се недостатак новца поистовећује са осећањем несрећности, а вишак новца са осећањем среће. Сматра се да што је више новца, то је већи доживљај среће.

Често се одушевљавамо милионерима и њиховим стилом живота прижељкујући егзотична крстарења Медитераном и скупоцене пентхаусе у самом центру светских метропола. Ипак, срећа као идеал ка коме сви тежимо саткана је не само од усхепа и новца. Шта је то што заправо човека чини срећним и колико је новац важан?

Неоспорно је да финансијски статус односно висина примања утиче на квалитет живота – на простор у коме живимо, на то да ли на посао идемо градским превозом или сопственим аутомобилом, једемо у ресторанима или се хранимо код куће и да ли имамо помоћ у кући. Све су то чиниоци који живот чине једноставнијим, али срећнијим ипак само у некој мери, док су већим делом за осећај среће и испуњености одговори здравље (како физичко, тако и ментално), породични и партнерски односи упоредо са пријатељствима и спознаја властите сврхе.

Истраживања су показала да све више успешних људи из вида губе оно што заправо чини срећу, а оза куповине још једног скупог аутомобила, или још једном јахтом крију се бројна питања: да ли ми је заиста све то потребно, шта када постигнем све своје пословне циљеве, да ли ме партнер воли због мене или због свега што сам постигао и стекао и томе слично. Ово се тиче како мушкараца тако и жена који су се одрекли својих ситних ужитака не би ли постигли успех о коме су толико маштали.

Сјајан пример из недавне историје овога је и чувена позната Мерилин Монро, која је од малена била лишена родитељске љубави и појма срећне и функционалне породице, и којој је одсуство тих основних ствари касније уништило живот: „Нико ми никада није говорио да сам као мала била лепа девојчица. Свим девојчицама треба говорити да су лепе, чак иако нису“, говорила је Мерилин, која је, поставши секс симбол свога времена, зарађивала доста новца али дубоко у себи и даље била несрећна и несигурна девојчица у телу одрасле жене.

Више новца је више среће, али само до одређене границе

Научни тим из Филаделфије 2021. године спровео је истраживање утицаја зараде на срећу и благостање, како би коначно утврдили: „Да ли се новцем може купити срећа?“ Одговор је: „Може, али до одређене границе“: преко милион извештаја добијених у реалном времену показали су да срећа и благостање линеарно расту све од 80.000 долара годишњег прихода, док преко тог износа није уочљив пораст осећаја среће у тој мери.

Истраживање калифорнијског универзитета, пак, истраживаче је затекло: према добијеној аналитици, они који зарађују 30.000 долара навели су да би са 50.000 годишње коначно били срећни, док са друге стране, они који зарађују 100.000 наводе да би за њих приходи од 250.000 долара били задовољавајући – дакле, да ли то значи да људи увек мисле да им иапк још мало више треба да били потпуно задовољни?

Није живот Инстаграм – ко побеђује у игри: друштвене мреже или ми

Да се богатству данас клањају више него врлинама, доказују и друштвене мреже, које дају могућност апсолутно свакоме да свој живот подели са остатком света, додуше, најчешће онај лепши део живота – изласке, ресторане, скупе дизајнерске комаде гардеробе и егзотична путовања. И то је у реду, сви ми желимо да свету прикажемо бољу верзију себе. У реду је и да они који ти посматрају желе исто. Ипак, из вида испуштамо најважније, да живимо у тренутку и уживамо у ономе што имамо, уместо да прижељкујемо „инстаграмичан“ живот појединаца, који је врло често и лажан. Јер, како кажу – није богат онај који највише има, већ онај коме најмање треба.