Цијене основних животних потрепштина у Босни и Херцеговини константно расту. Поједине намирнице грађани плаћају више у односу на људе у Србији и Хрватској.

Свима би лакше било када би се повећала домаћа производња, али недостаје подршка надлежних – кажу пољопривредници.

Истовремено, не можемо се похвалити ни спољно-трговинском размјеном, јер је покривеност увоза извозом у прошлој години била тек 25 одсто.

– Изашао бих из своје коже да могу – говори Мирсал Нукић и показује неколико јабука које је купио.

Његова пензија и војна инвалиднина заједно чине око 650 КМ, па у 77. години још увијек понекад ради као молер.

– Ево режије су ми дошле прошли мјесец 453 марке, а пензија била тада, та задња, 495 КМ. Предзадња пензија, била је већа режија за 26 КМ него пензија од 442 КМ. Ето, то само мађионичари могу. Али ето жена девера, скуха за два дана – каже Мирсад Кукић.

Плате и пензије у БиХ традиционално су међу најнижим у регији. Али у погледу цијена намирница, БиХ је у вођству.

– Већини људи је доста тешко живјети, да морају добро пазити колико троше за храну, режије, јако је велико оптерећење. Недовољно је социјалних помоћи социјалним категоријама, јер имамо једну класу људи који солидно раде и зарађују, али њих је од десет до 20 одсто – кажу људи.

Према посљедњим подацима Спољнотрговинске коморе БиХ, БиХ није конкурентна на тржишту. (ГФX) Трговински дефицит пољопривредно-прехрамбеног сектора у прошлој години био је 3,3 милијарде КМ. Покривеност увоза извозом износила је тек 25 одсто. Извоз је порастао за 15 одсто, а увоз скоро дупло, чак за 28 одсто.

– Ми смо отворено тржиште, фактички гледајући из перспективе нас који купујемо, може свако да продаје. Сад када гледамо другу страну, колико наши произвођачи могу да изађу вани, е то је проблем. Нпр, сви ти одакле ми увозимо, не само да увозимо робу, него ми да увеземо и инфлацију, коју они на неки начин ублажавају тако што се умијеша држава, и надокнађује им кроз разне субвенције – кажу из Удуржења поторшача Звоно из Бијељине.

Са друге стране, иако је БиХ “плодно тло”, пољопривредна производња је веома скупа, наводи Неџад Бићо из Удружења пољопривредника ФБиХ, пише Н1.

– Ми имамо услове и све да можемо произвести довољно колико треба нашим грађанима и да доста тога буде за извоз, али не можете када су мала издвајања. Ми сипамо гориво у тракторе као да сипамо у најскупље ауте. Мали подстицаји, нередовни, и логично је да нам производња пропада – додаје Неџад Бићо, предсједник Удружења пољопривредника ФБиХ.

И док се ишчекују одређене олакшице које би повећале производњу, крајњи потрошач ће на крају платити највећу цијену.