У Пешти је 16. фебруара 1826. године основано Научно, књижевно и културно друштво „Матица српска“.

Основана је у вријеме ослобађања Србије од вишевијековне турске власти и јачања свести о потреби да се српски народ у пуној мјери укључи у савремене европске токове, уз очување националног и културног идентитета.

Покретачи оснивања били су књижевник и правник Јован Хаџић (Милош Светић), као и пештански трговци Јосиф Миловук, Гаврило Бозитовац, Георгије Станковић, Петар Рајић, Јован Деметровић и Андреја Розмировић.

Амбиције оснивача, а нарочито Јована Хаџића и каснијег покровитеља Саве Текелије биле су да од Матице начине научно друштво по угледу на годину дана раније основано Мађарско научно друштво.

Наишавши на неподијељене симпатије српског грађанства, око Матице су се формирали разни фондови за помагање просвјете и књижевности.

Међу завјештањима најзначајнија је задужбина Саве Текелије, основана 1838. године за школовање српских студената, позната као „Текелијанум“.

Матица српска је 1864. године пресељена из пештанског Текелијанума у новосадски Платонеум. Нови Сад је од тада познат као Српска Атина. Град је добио тај назив јер се сматрало да су се око Матице српске окупљали најобразованији и најмудрији људи.

Данас Матица српска има око 2.000 сарадника. Они су укључени у више десетина научних и развојних пројеката, у оквиру Одјељења за књижевност и језик, Лексикографског одјељења, Одјељења за друштвене науке, Одјељења за природне науке, Одјељења за ликовне умјетности, Одјељења за сценске умјетности и музику и Рукописног одјељења.

Сарадници припремају прилоге за десет Матичиних научних часописа и раде на припреми публикација од капиталног значаја за српску културу и науку, као што су Српска енциклопедија, Српски биографски рјечник, Рјечник српског језика, Правопис…

Данас Матица српска сарађује са многим институцијама и појединцима из свих крајева свијета.