Србија сутра обиљежава Сретење – Дан државности, у знак сјећања на 15. фебруар 1804. године, када је подигнут Први српски устанак под вођством вожда Карађорђа и када је 1835. године донесен Сретењски устав, први модерни Устав Србије.
У Србији ће Дан државности бити обиљежен полагањем вијенаца и одавањем почасти на више локација, а традиционално и код споменика Вожду Карађорђу у Орашцу.
Како је саопштено из Министарства за рад запошљавање, борачка и социјална питања, са почетком у осам сати, биће одржана церемонија полагања вијенаца и одавања почасти на гробу Незнаног јунака на Авали, а предводиће је изасланик предсједника Републике Србије, министар за рад запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић.
Код споменика Вожду Карађорђу у Орашцу у 11 сати ће почети церемонија полагања вијенаца и одавања почасти коју ће предводити предсједник Народне Скупштине Србије Владимир Орлић, у присуству предсједника Народне Скупштине Републике Српске Ненада Стевандића.
Са почетком у 14 сати, биће одржана церемонија полагања вијенаца и одавања почасти у цркви Светог Ђорђа на Опленцу, у Задужбини краља Петра Првог, а предводиће је предсједница Владе Србије Ана Брнабић, у присуству предсједника Владе Републике Српске Радована Вишковића.
На Сретење 1804. године почео је Први српски устанак. Био је то зачетак нововјековне српске државе. Тог дана 1804. године, група српских првака, наистакнутијих личности у Срба са простора некадашњег Београдског, односно Смедеревског пашалука, изабрала је Ђорђа Петровића Карађорђа за вожда, предводника устанка.
