Како би задржали што више младих на селу и допринијели да се демографска слика у Српској поправи, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде повећало је новчана издвајања за новорођенчад на селу са досадашњих 500 на 1.000 КМ.
Ова мјера предвиђена је чланом 83. овогодишњег Правилника о условима и начину остваривања новчаних подстицаја за развој пољопривреде и села којим су прописана средства подршке за ванредне потребе и помоћи корисницима подстицаја за превазилажење проблема социјалне и економске одрживости. Документ ступа на снагу данас, а право на ова средства имају регистрована пољопривредна газдинства, комерцијална или некомерцијална.
Накнаду за новорођене бебе на селу ресорно министарство је у правилник први пут уврстило 2020. године, а захтјеве за исплату 1.000 марака пољопривредници могу подносити најкасније до 31. октобра текуће године.
Двадесетчетворогодишњи пољопривредник Мишо Радак из невесињског села Жиљево, који је прије десетак дана добио прво дијете, каже да је повећање ове накнаде од великог значаја за родитеље на селу јер долазак бебе изискује бројне трошкове.
– Супруга и ја радимо искључиво на породичном имању, нисмо запослени на неким другим пословима и подршка ресорног министарства омогућиће нам да беби обезбиједимо све оно неопходно – рекао је Радак.
Додаје да му се отац деценијама бави пољопривредном производњом, те да је одлучио наставити породични бизнис.
– Бавимо се производњом поврћа, не много, али довољно да од свог рада можемо живјети. Супруга и ја смо одлучили да останемо на селу јер нам је овдје, хвала драгом Богу, добро – казује за “Глас” Радак.
Предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС Стојан Маринковић каже за “Глас” да је сваки потез у оквиру пронаталитетних мјера добродошао и за поздравити.
– Имајући у виду да нам млади одлазе са села јер не виде перспективу, ова мјера може опредијелити човјека да остане и да се рађају дјеца на селу. Надам се да ће ефекти ове мјере дугорочно бити позитивни – прича Маринковић.
Додаје да пољопривредну производњу прате стални проблеми и да се мора непрестано радити на побољшању статуса произвођача и опстанку села.
Демограф Стево Пашалић каже да је добро да се дају одређени подстицаји пољопривредницима на селу како би био задржан бар садашњи ниво становништва у руралним крајевима, да се осипање даље не настави.
– Демографске обнове на селу више нема, као ни неке ревитализације, не због изостанка неких наших мјера, већ из разлога што је урбанизација у свијету узела маха и општи је тренд. Иако Српска не спада у високоурбане земље, та урбанизација се и код нас стално повећава и села се константно празне. Новчана давања добро ће доћи пољопривредницима, то је похвално, али неке озбиљније ефекте у повећању наталитета не можемо очекивати – сматра Пашалић.
Додатна помоћ
Право на додатна средства за ванредне потребе могу имати и корисници подстицаја за превазилажење проблема проузрокованих пожаром, уништавањем биљака по налогу инспектора због присуства штетних организама, штете од грома, вукова и паса луталица. Подршка ће бити обезбијеђена и за проблеме проузроковане лошим економским и социјалним стањем чланова газдинства који поред застоја производње проузрокују тешкоће у стварању услова за задовољење основних животних потреба.
