Европска унија (ЕУ) почела је са додјељивањем средстава из пакета енергетске помоћи за земље западног Балкана, а БиХ је јуче одобрен први пакет подршке вриједан 70 милиона евра.

Како је речено у Делегацији ЕУ, Европска комисија је јуче доставила Споразум о финансирању Пакета енергетске подршке, а за прву траншу од 63 милиона евра потребно је усвајање и потпис Савјета министара БиХ.

„Прије него што средства буду исплаћена, очекује се да БиХ добије позитивну оцјену Европске комисије о напретку у имплементацији Акционог плана који је Савјет министара БиХ усвојио 22. децембра 2022. године. У овом акционом плану наведене су мјере које ће домаће власти примијенити како би искористиле средства из Пакета енергетске подршке и омогућиле енергетску транзицију земље“, наведено је.

Иако је помоћ условљена имплементацијом Акционог плана, вјерује се да ће средства бити исплаћена веома брзо, јер ЕУ жели да средства што прије дођу до угрожених категорија становништва.

Наиме, чак 50 милиона помоћи биће усмјерено за угрожене категорије становништва које трпе посљедице раста цијена енергената, десет милиона евра биће исплаћено за побољшање енергетске ефикасности 4.000 стамбених зграда, док је још десет милиона евра намијењено за око 400 микро, малих и средњих предузећа која се суочавају с изазовима усљед енергетске кризе.

Јохан Затлер, шеф Делегације ЕУ у БиХ, изјавио је да је примарни циљ помоћ најугроженијима.

„Агресорски рат Русије на Украјину довео је до значајног повећања цијена за домаћинства, укључујући рачуне за енергенте. ЕУ је одани пријатељ и партнер БиХ, а Пакет енергетске подршке осмишљен је да помогне земљи у суочавању са тренутним изазовима. Најугроженије породице ће добити више од двије трећине свих средстава додијељених БиХ. Остатак ће ићи на побољшање енергетске ефикасности у домаћинствима и приватном сектору, што представља инвестицију у будућност и доноси додатне уштеде“, нагласио је он.

Подсјећања ради, пакет је најавила Урсула фон дер Лајен, предсједница Европске комисије, која је регион посјетила у октобру прошле године. Ради се о милијарду евра за енергетске пројекте и помоћ земљама због раста цијена енергената, с тим да је половина новца намијењена за инвестиције у нове енергетске објекте.

Средњорочна и дугорочна подршка биће доступна кроз грантове у оквиру Економског и инвестиционог плана ЕУ за западни Балкан.

„Ови грантови ће подржати енергетску транзицију кроз подршку изградњи пројеката обновљивих извора енергије и надоградњу система за пренос електричне енергије, централног гријања и шема енергетске ефикасности за старе стамбене зграде. Такође ће подржати енергетску сигурност, кроз унапређење инфраструктуре за гас и електричну енергију, укључујући интерконекторе. Пакет енергетске подршке може бити полазна тачка за енергетску транзицију у БиХ и домаће власти би требало да искористе наредни период за осмишљавање пројеката како би се у потпуности искористила расположива средства“, кажу они.

Један од разлога за брзо формирање Савјета министара БиХ је жеља да се активирају енергетски пројекти који су већ дужи период на чекању, попут изградње хидроелектране Бук Бијеле или гасне инфраструктуре намијењене за диверзификацију добављача овог енергента, за шта су, поред ЕУ, посебно заинтересоване и САД, које желе да се БиХ повеже на терминал за текући гас на Крку, у Хрватској, и тиме обезбиједи додатни извор снабдијевања.

50 милиона евра

за угрожене категорије становништва које трпе посљедице раста цијена енергената

10 милиона евра

за побољшање енергетске ефикасности 4.000 стамбених зграда

10 милиона евра

за око 400 микро, малих и средњих предузећа која се суочавају с изазовима усљед енергетске кризе