Богојављење се обележава 19. јануара и то је фиксни празник, односно не мења се из године у годину. Тога дана се завршавају такозвани некрштени дани, када се не врши обред крштења, јер ни Исус Христос није био крштен.
Богојављање је један од петнаест највећих хришћанских празника, који представља објављивање Богочовека и увођење Христа у месијанску мисију. Тога дана се, према Библији, после крштења Исуса Христа у реци Јордан, које је обавио Јован Крститељ, Свети Дух у виду голуба спустио на раме Исусово и зачуо се глас Бога Оца с неба. Тако се Бог јавио у три личности: Оца, Сина и Светог Духа.
У вези са Богојављањем код српског народа развили су се бројна веровања и обичаји.
Већина обичаја и обреда је била подстакнута жељом за здрављем, па је било уобичајено, а то може само онај ко је здрав, да се изјутра, пре сунца обави ритуално купање у реци.
Пливања за Часни крст организују се широм земље. Многи верници носе кућама воду коју су благосиљали свештеници јер се верује да је лековита.
Верује се да улазак у воду доноси добро здравље и спира грехе, као и да сва вода на Богојављење постаје света. Неки верују да ледена вода може да има позитиван утицај на тело.
Код Срба је обновљен обичај да се у реку баци Часни крст, а младићи се такмиче да до њега стигну и први га ухвате. Крст, који би требало да буде направљен од залеђене прошлогодишње Богојављенске водице, оном ко први доплива до њега, доноси срећу током целе године.
