Дан када ћемо преносити струју без жица још није дошао, ни 80 година после смрти великог научника, иноватора и човека који је померио свет, Николе Тесле.
Бежични пренос енергије, на којем је Тесла радио последњих година живота, и на почетку 21. века изгледа подједнако далеко као тог Божића 1943. године, тог дана када је умро Никола Тесла и када је у посмртним говорима хваљена његова заоставштина, уз опаску да на будућим генерацијама остаје да остваре оно што је он започео.
Никола Тесла умро је у соби 3327 у хотелу „Њујоркер“, на углу 34. улице и Осме авеније у Њујорку, луксузном здању свог времена на 43 спрата са 2.500 соба. Живео је у њујоршком хотелу саграђеном у ар деко стилу десет година, неки кажу, после родног Смиљана у Лици, најдуже је живео ту. Суседну собу 3328 користио је као радну, а хотел је одабрао јер је био близу његове лабораторије на углу 40. улице и Шесте авеније.
Комеморација поводом смрти Николе Тесле одржана је 10. јануара и преносио је њујоршки радио. Остало је забележен упечатљив говор који је прочитао градоначелник Њујорка Фјорело Лагвардија, а који је написао Луј Адамич, Теслин пријатељ, као и то да се на радију зачула мелодија „Тамо далеко“ као једна од песама које је Тесла волео.
„Кажу да је Тесла умро. У погребном заводу у овом граду налази се још увек оно што је остало од тог човека… Али Тесла није заиста мртав. Само је његово јадно истрошено тело умрло. Прави, важан део Теслиног живота и даље живи у његовим великим достигнућима, готово непојмљиво, као део наше цивилизације, наших свакодневних живота, наших тренутних ратних напора. Ми данас не жалимо Теслу. Зашто жалити Теслу? Његов живот био је тријумф“, рекао је Лагвардија.
У истом говору он је поменуо и да је Тесла умро у сиромаштву, да је могао да заради милионе долара да је хтео. Али то га није занимало, није марио ни за новац ни за почасти – „био је велики хуманитарац, чисти научни геније, песник науке“.
Тај необични човек чији изуми и данас задивљују светске научнике, сахрањен је 12. јануара 1943. године, а после службе у њујоршкој катедрали Светог Јована, његово тело пренето је на гробље Фернклиф.
„Њујорк тајмс“ писао је тада да је сахрани присуствовало више од 2.000 људи, професора универзитета, научника, нобеловаца, дипломатских представника, челника града. Њујоршки лист преноси телеграм саучешћа Елеонор Рузвелт, жене тадашњег председника САД Френклина Рузвелта, у којем она изражава захвалност за Теслин допринос науци, индустрији и овој земљи.
„Смрћу Николе Тесле, обичан човек изгубио је једног од својих најбољих пријатеља“, писало је у телеграму саучешћа потпредседника САД Хенрија Воласа.
Два и по месеца после сахране, посмртни остаци Николе Тесле су ексхумирани и кремирани. Урна са прахом великог научника донета је у Београд 1957. године и предата Музеју Николе Тесле где се и данас чува у златној сфери у посебној просторији музеја.
Свети архијерејски Сабор Српске православне цркве затражио је 2017. године да земни остаци српског и светског великана буду достојно сахрањени, наводећи да им никако није место међу музејским експонатима. Предлагано је да урна буде положена у храму Светог Саве или на платоу испред и подсећано да су представници Града Београда и српске цркве потписали споразум 2014. о преносу посмртних остатака великог научника под окриље врачарског храма.
Споразум до сада није испуњен.
На сајту хотела „Њујоркер“ и данас се као једна од важнијих ствари из историје хотела бележи да је од 1933. до 1943. године у хотелу живео Никола Тесла, проналазач наизменичне струје и Теслиног трансформатора.
Испред собе 3327, на 33. спрату, постављена је спомен-табла која обележава да је ту живео велики српски научник и држављанин Америке.
У ходнику на 33. спрату налазе се фотографије Николе Тесле, његових изума, Теслиног торња, а хотел је сачувао и фотографију начињену приликом посете краља Петра Другог Николи Тесли. Пре неколико година у холу хотела постављена је Теслина биста.
Његова соба се и данас изнајмљује, а инжењер и незванични хроничар историје хотела Џозеф Кини изјавио је својевремено за магазин „Њујоркер“ да неколико категорија људи најчешће тражи да спава у Теслиној соби: електроинжењери, они које занимају НЛО-и и путовање кроз време, Срби и Хрвати.
