По повратку Николе Тесле из Колорада, у Њујорку је боравио Гуљелмо Маркони, гдје је тражио да одржи предавање о бежичном преносу. Теслин коментар био је: ”Када сам ја послао таласе око свијета из моје лабораторије у Колораду, Маркони је експериментисао с мојим уређајима, и то неуспјешно”.
Касније је Маркони поново боравио у Њујорку тврдећи да је он први послао сигнале око свијета, на шта је Тесла коментарисао: ”Када сам отишао да видим Марконија, он је сазнао да сам ту, разболио се и одложио предавање”.
Упознавање
Ипак, посредовањем Пупина, Маркони је представљен Тесли у научном клубу. Том приликом је Пупин био веома расположен због пензионисања Џона Сејмура из Патентног бироа. Боравећи у Теслиној лабораторији, Маркони је изразио сумњу у рад трансформатора, а Тесла му је одговорио: ”Вријеме ће показати, господине Маркони”.
Том приликом Пупин се понудио Марконију за консултанта, а Маркони је од њега тражио и сусрет с Томасом Едисоном. Пупину је улога посредника одговарала, јер је баш тих година почео да добија материјална средства за своје патенте. У јуну 1900. добио је од “АТ&Т” 3.000 долара, а договорени износ био је 200.000 долара. Тиме се Пупин материјално обезбиједио за дужи период. Марк Сејфер истиче да је Пупин тада боље разумио Теслине принципе од самог Тесле.
Тесла је Марконија назвао паразитом и микробом опаке болести.
Када је Маркони припремао одашиљач на Њу Фаундленду за радио-емисију, питали су Пупина да ли вјерује у успјех. Он је одговорио: “Свакако да”. И поред свих несугласица с Теслом, Маркони је чак дошао да види његов торањ у Варденклифу. Када ни Морган није могао да повећа средства за довршетак торња, пошто је и сам запао у финансијске тешкоће, Тесла је написао: ”Коалиција Едисон – Пупин – Маркони задаје ми огромне тешкоће”. А када је Пупин позван да свједочи у спору Тесле и Марконија, Пупин је написао: ”Ја сам пронашао бежичну телефонију прије Тесле и Марконија”!
Нерашчишћени односи
Необичан трио проналазача (Никола Тесла, Гиљермо Маркони и Михајло Пупин) имао је мноштво нерашчишћених спорова, поготово у периоду између 1900. и 1915. године. Познавали су се, релативно поштовали, али били и необично љубоморни на било чији успјех од њих тројице. У том периоду сва тројица су имала веома деликатне односе с Владом САД, али и са Њемачком. Трећи рајх још није био ни у повоју, али су Нијемци током Првог свјетског рата већ показивали жељу да доминирају свијетом, макар технолошки.
Представници њемачке компаније Телефункен жељели су да преузму примат у бежичном преносу од Марконијеве америчке компаније. Отворили су амерички огранак своје компаније и одмах запослили Теслу. Прихватили су чак и да помогну Тесли да добије спор који је покренуо против Марконија, у којем је тражио да му се призна ауторство права на патент радија и бежичне технологије.
Телефункен је направио два велика трансмитера у Њу Џерсију и Њујорку, те почео да на пословном пољу побјеђује Марконијеву компанију. Наравно, велику подршку давао им је Никола Тесла својим савјетима. Они су му се захваљивали првенствено новцем. Тесла је беспријекорно говорио њемачки, јер је студирао у Грацу. Лако се споразумијевао с њемачким научницима, бизнисменима, политичарима. Тесла је тада прихватио да за потребе својих њемачких партнера развије неколико својих технолошких проналазака, међу којима је била и усавршена турбина за бродове и подморнице.
Нијемци су откупили и неколико војних проналазака које је Тесла осмислио са Џоном Хемондом Млађим. Њемачки технолог Фриц Ловенштајн је једно вријеме у име њемачке владе плаћао Тесли и Џону Хемонду Млађем за њихове радове. Уз помоћ тих проналазака њемачки инжењери су развили своја оружја и перфектно их усавршили до почетка Другог свјетског рата.
(Наставиће се)
