Уредбе Владе РС које се односе на одређивање маржи приликом формирања цијена нафте и нафтних деривата, те основних животних намирница, донесене да би се грађанима олакшало усљед енормне инфлације, за поједине дистрибутере горива и трговце били су само мртво слово на папиру

То потврђују информације које су „Независним новинама“ достављене из Инспектората РС, а у којима се наводи да су пумпаџије и трговци од марта ове године непрестано и незаконито дизали цијене својих услуга, због чега су им изречене казне од три милиона КМ.

Након што је предсједник Владе РС Радован Вишковић наложио да републички инспектори крену у контроле бензинских пумпи у Српској, из Инспектората РС поручују да надлежне инспекције у протеклих девет мјесеци нису ни престајале са контролама, те да је у скоро свакој другој утврђена неправилност.

„Од почетка марта ове године је извршена укупно 241 контрола, од тога су 154 биле неуредне“, казали су из Републичког инспектората, додајући:

„Том приликом је издато 314 прекршајних налога у вриједности од 2.123.500 КМ. Утврђене неправилности углавном су се односиле на формирање цијена нафтних течних деривата“, речено је за „Независне“ из Инспектората РС.

А само у новембру од 10 посјета бензинским пумпама тржишни инспектори утврдили су незаконитости у чак седам контрола.

„Од 1. до 24. новембра 2022. године је издато 16 прекршајних налога у вриједности од 106.100 КМ“, поручили су из Инспектората истичући да су контроле и даље у току.

Поражавајуће вијести за грађане стижу и када је у питању куповина основних животних намирница. Иако је и у овом случају Влада РС ставила на снагу ограничење цијена, већи трговачки центри и маркети на то нису обраћали посебну пажњу па су новчанике грађана оставили тање за више стотина хиљада КМ.

„Од 1. марта ове године извршено је 149 контрола, од чега је 100 контрола било неуредно, а издато је 119 прекршајних налога у вриједности од 886.000 КМ. За друге прекршаје везане такође за цијене у тржним центрима издато је 89 прекршајних налога у вриједности од 63.000 КМ“, казали су из Инспектората.

Само у текућем мјесецу 31 контрола је била неуредна.

„Издата су 34 прекршајна налога у вриједности од 267.000 КМ, док је за остале прекршаје који се односе такође на цијене издато 25 прекршајних налога у вриједности од 16.300 КМ“, наводи се у извјештају који је достављен „Независним“.

Новчане казне које инспектори издају нису никаква мјера јер то и пумпе и трговци надомјесте веома брзо, и то из џепа потрошача, сматрају стручњаци.

„Ми смо на самом почетку контрола видјели, у ствари, колико потрошачи испаштају. И тада је основно питање било шта поред новчане казне, ко ће потрошачима намирити новац који им је незаконито узет? Али и казне које се издају трговцима су занемариве, чак и оне највеће. Овакве казнене мјере не говоре потрошачима да су заштићени. Све док се не именују сви ти који крше уредбе или док потрошачи можда не одустану од куповине у таквим објектима – неће уродити плодом“, истиче Муриса Марић из Удружења за заштиту потрошача „Дон“ из Приједора.

Она подсјећа и да је на жалбе грађана и удружења одговорено да се обрате суду.

„А тек то је дуг пут, за који нико од потрошача не жели да се одлучи јер знају колико коштају ти судски трошкови и подизање те тужбе“, рекла је Марићева. И економиста Миленко Станић сматра да принудне мјере попут новчаних казни нису дугорочно рјешење, што се види према доступним подацима. Према његовим ријечима, кључ је у повећању конкуренције на тржишту.

„Да се једноставно понуђачи боре за купце и потрошаче и да у тој борби они схвате колико је важно да сачувају сваког купца/потрошача. У том смислу они ће се сигурно одрећи таквих ствари и привилегија“, сматра Станић.

У оваквим ситуацијама, каже он, рјешење би било и да држава има своје робне резерве, како би могла да реагује у кризним ситуацијама.

„Управо тада би повећањем понуде натјерала неодговорне дистрибутере и произвођаче да снизе марже које су очигледно у овим условима, поготово на мјестима гдје је монопол, заиста проблематичне“, закључио је Станић.