Полице босанскохерцеговачких маркета у наредном периоду би се могле сусрести с мањком пилећег меса, а и оно које буду имали евидентно ће бити са већим цијенама. Ово прогнозирају узгајивачи товних пилића, који истичу да је тренутно стање изузетно комплексно.
Тузлански кантон располаже капацитетима за производњу 12 милиона товних пилића годишње, чиме се може задовољити половина тржишта у Босни и Херцеговини.
Међутим, производња је скоро упола мања због енормног поскупљења сировина. Узгајивачи поручују и да је исплативост посла све мања, због чега траже помоћ власти.
Наиме, нагли скок цијена улазних параметара негативно се одражава и на сектор перадарства у Босни и Херцеговини, а штете већ трпе узгајивачи товних пилића у Тузланском кантону. Сада позивају кантоналну власт да им са девет потицаје повећају на 14 фенинга по грлу, како би превазишли насталу ситуацију.
– Мислим да смо заслужили добити и тај подстицај, као једна од најразвијенијих грана сточарске производње. Добијањем овога новца могли бисмо изаћи из зиме, а у супротном мањи кооперанти до прољећа неће моћи издржати – каже нам предсједник Удружења перадара ТК Мевлудин Кахвеџић.У Тузланском кантону регистрирано је 90 узгајивача товних пилића, од којих је активно њих 50. Такођер, са некадашње производње од 12 милиона грла, спали СУ на њих шест милиона и 925 хиљада. У новцу, годишња зарада тузланских узгајивача износи оквирно 42 милиона марака.
– Перадарски сектор је из године у годину у паду, а ако не превазиђемо ову ситуацију, смањење производње у идућој години ће бити за десет посто. Када је ријеч о откупној цијени, она износи 2,30 КМ уз ПДВ – наводи Кахвеџић.Повећање откупне цијене перадари су већ затражили од откупљивача, међутим њиховом захтјеву још није удовољено.
– Без обзира што расте цијена производа у маркетима, наша откупна је углавном непромијењена већ 25 година. Дакле, ми своју цијену не повећавамо, док то континуирано чине откупљивачи. Наши трошкови сада су се повећали и стање је изузетно тешко. Да у потпуности искористимо своје капацитете, могли бисмо прехранити пола Босне и Херцеговине – наглашава Кахвеџић.Бх. перадари наводе и да им проблем представља прекомјеран увоз у нашу земљу, посебно пилећег филеа.
– Он се данас у тржним центрима може наћи у смрзнутом стању, али га они одмрзну и тако продају, стварајући велики проблем нама произвођачима – тврди Кахвеџић.
Алмас Турбић из Вучковаца надомак Градачца има фарму пилића капацитета од 65 хиљада у једном тову. Перадарством се бави већ 25 година, а како истиче стање до данас није било комплексније.
– Ситуација се погоршала за 80 посто, а с растом енергената и свих осталих улаза остварујемо континурани пад зараде. Да ли ће до гашења фарме доћи, за сада не знам, али је евидентно да ће доћи до несташице и поскупљења пилетине на полицама маркета. Ми смо раније имали вишкове који су ‘реметили’ тржиште и обарали цијену, али тога сада неће бити – наводи Турбић.
Узгој товних пилића у Босни и Херцеговини одвија се у шест турнуса годишње, а пилећа фарма мора бити дезинфицирана и стерилна. Најважније улазне сировине су, између осталог, одговарајућа вода, храна и угаљ.
– Животиње морају доћи у потпуно стерилан простор, а њихово здравствено стање стално је под контролом. Ових дана имамо контроле на салмонелу, инспектори раде свој посао и врши се узорковање хране. Сходно томе, наш квалитет и исправност производа су загарантовани – закључује Турбић.
Иначе, повећање цијена пилећег меса, само ће бити једно у низу које ће у наредном периоду, према најавама пољопривредника, погодити грађане Босне и Херцеговине. Ту су још и могући скупљи пекарски производи, али и млијеко, о чему смо раније писали, преноси Клиx.
