Возачи у БиХ по питању неплаћених казни за саобраћајне прекршаје дугују 80,8 милиона КМ, а апсолутни рекордер по овом основу је један Сарајлија са невјероватних 267.643 КМ дуга.
Истовремено, грађани који управљају моторним возилом у овом тренутку имају неплаћених више од пола милиона прекршајних налога.
А колико су возачи „савјесни“, показује најсвјежији примјер из Брчког. Наиме, полиција у овом граду прије неколико дана зауставила је лице, код кога је утврђено непоштовање више саобраћајних правила, укључујући и то да је чак осам година возио без возачке дозволе.
„Четвртог новембра 2022. године у 22.40 полицијски службеници Полиције Брчко дистрикта БиХ су током редовних послова и задатака у насељу Прутаче зауставили возача моторног возила марке пасат иницијала Е.К., рођен 1979. године, настањен у Брчком, и утврдили да не посједује возачку дозволу, а након извршене провјере да је иста истекла 2014. године, те је поништена“, навели су из брчанске Полиције.
Да ствар по овог Брчака буде гора, само по основу неплаћених казни за вожњу он дугује скоро 7.000 КМ, пише портал „независне.цом“.
„Провјером у службеном регистру новчаних казни утврђено је да је наведено лице вишеструки повратник у вршењу прекршаја из области саобраћаја, те да по основу неплаћених казни има дуговање у износу од 6.976 КМ. Због основа сумње да ће наведено лице наставити са вршењем прекршаја привремено му је одузето моторно возило и похрањено у депозит Полиције Брчко дистрикта БиХ. Против наведеног лица ће Основном суду Брчко дистрикта БиХ бити поднесен захтјев за покретање прекршајног поступка“, саопштено је из Полиције дистрикта.
Иако треба да плати 7.000 КМ, возач из Брчког далеко је од водеће петорке када су у питању укупна дуговања за саобраћајне прекршаје. Уз поменутог рекордера из Сарајева, пет највећих дужника који сједе за воланом у БиХ дугује 570.000 КМ.
„На првом мјесту је возач из Сарајева (општина Стари Град) који дугује 267.643 КМ. Слиједе возачи из Маглаја и Хаџића са дугом од 82.973 КМ, односно 75.009 КМ. На четвртом мјесту је возач из Брчког који треба да плати 73.840 КМ, а на петом особа из Градачца са 67.911 КМ“, речено је за „Независне новине“ из Агенције за идентификациона документа, евиденцију и размјену података Босне и Херцеговине (ИДЕЕА).
Према истим подацима, укупан дуг возача за саобраћајне прекршаје у БиХ износи 80.815.865 КМ, док је број неплаћених налога 510.399 (највише их се односи на прекорачење брзине, непосједовање возачке дозволе, управљање возилом прије стицања возачке дозволе, непосједовање адекватне опреме, те управљање возилом које није регистровано).
Никола Ћопић, инжењер за безбједност саобраћаја и члан Координационе групе за безбједност саобраћаја, истиче за „Независне“ да су подаци потпуно поражавајући и да је сасвим очигледно да возачи знају пронаћи правне празнине које им омогућавају да управљају возилом упркос енормним казнама.
„Сав терет иде на несавјесне возаче који праве кумулативне прекршаје, а гдје не долази до извршења. Али, ту постоји оно преузимање прекршаја, јер имате случајеве да ти возачи који дугују хиљаде марака за казне немају никакве имовине на своје име. Они обично возе аутомобиле који нису регистровани на њихово име. Проблем су ти људи који преузимају прекршаје на себе и тако стичу одређену имовинску корист. Како ти људи возе, зашто нису приведени или процесуирани, то је више питање за правосуђе“, наглашава Ћорић.
Он сматра и да актуелне казне нису довољно ригорозне, јер је очигледно да возачи тешко одустају од чињења истих прекршаја.
„Ја знам да је за пола ове године издато преко 200.000 прекршајних налога, а није наплаћено сигурно 50 одсто. Мислим да сам довољно рекао“, наводи Ћорић, који каже да мјера одузимања возила од несавјесних возача свакако јесте добра, али да је потребно учинити много више на овом пољу.
Најчешће казне које су написане ове године:
Возач који се возилом на путу креће брзином која је од 10 км/х до 20 км/х већа од дозвољене брзине;
Возач који нема код себе одговарајућу важећу возачку дозволу или је не покаже на захтјев овлаштеног лица;
Возач који у саобраћају на путу управља моторним возилом прије стицања права на управљање моторним возилом.
