У Народној библиотеци Соколац одржана је промоција књиге „На Космету“, соколачког књижевника Миланка Боровчанина Ромсока. Ово је његова шеснаеста укоричена храброст, а ријеч је о путописним причама историјског, али и умјетничког карактера. На 400 страница књиге смјештено је десет путописних прича о Ромсоковом путешествију са наших најљепших планина, преко далеке Москве, па све до Косова и Метохије и манастира Хиландар.
Како нам је аутор открио већ има у плану издавање наредне књиге.
-Све приче у књизи „На Космету“ посвећене су мојим пријатељима, личностима које заслужују да се њихово име нађе испод наслова приче. Има доста вјеродостојних историјских података, као и митолошких детаља нарочито везаних за Романију и друге планине. „На Космету“ је истоимена централна прича књиге, па отуда и наслов. Сада је у припреми нова књига о времену и људима, који полако нестају. Нестаје и мој крај о којем пишем. За двадесетак година у њему неће бити живе душе, шуме ће се вратити гдје су биле и прије него су их наши преци крчили. Али, с обзиром на то да на тим просторима постоје стећци, споменици из турског и османлијског доба, као и наши споменици, надам се да ће опет неко доћи ту да живи – открио је Боровчанин.
О Ромсоковој новој књизи, али и њему као писцу, говорио је књижевник Слободан Ристовић.
-Миланка Боровочанина првенствено треба схватити као песника. Ове његове путописне књиге, али и приповетке су права поезија. Слушајући неке делове из Ромсокове књиге сетио сам се оних година када сам читао Ћамила Сијарића. Поезија је богобојажљиво стање некога коме је Бог дозволио да користи речи. Миланко те речи уме да користи и када бих могао још приземније о њему да говорим, а да речи имају већу снагу, учинио бих то. Нажалост, на оваквим промоцијама најмање има просветних радника и ђака, а ако не идемо у библиотеку и нисмо свесни да је реч наш образ пред Богом, ми не постојимо. Зато је путописна књига веома важна. Препоручио бих соколачкој библиотеци да организује поетско вече, на којој ће се говорити о Миланковим прозним делима, а апеловао на наставнике да присуствују таквим догађајима и причају о њима ученицима – поручио је Ристовић.
Миленку Јевђевићу овај пут припала је улога модератора. Он за Миланка Боровчанина Ромсока, свог дугогодишњег пријатеља, каже да је свилена поетска душа.
-Ромсок је једна топла православна душа, заљубљеник у природу, у православље, у све оно што је лијепо а српско. Благодарећи тиме што воли да путује и што је планинар, он је обишао многе планине и крајеве и све то преточио у своје путописне приче. Мени је ово најдража Миланкова књига. Он је мене опчинио да заволим планине, па смо заједно пропутовали и освајали дивне наше планине, од Романије, преко Волујака, Зеленгоре, Маглића, све до Трновачког језера и Орловачког језера. Дивно је дружити се са њим и читати оно што нам подари. Оно што је специфично за књигу „На Космету“ јесте да пропагира здрав живот и боравак у природи. Човјек је данас заробљеник технологије и заборавио је своју суштину, а нарочито млади који брзо живе. Када само један дан одете на планину, освојите њене највише врхове и схватите да су изнад вас само облаци, то је посебан адреналин и људска спознаја, јер човјек добије о себи у потпуности другу представу када побјегне од телефона. Књига је јако лијепа за младе нараштаје и за све људе који баштине живот и желе да се врате суштини живота – навео је Јевђевић и подсјетио да је је Миланко Боровчанин Ромсок носилац Ордена Крст милосрђа, којим га је одликовала Република Српска за његову пожртвованост у рату, у спашавању рањених и његовању повријеђених, што је један печат који се не смије заборавити.
Миланко Боровчанин Ромсок пише романе, приче, пјесме, поезију за одрасле и дјецу. Аутор је више признатих дјела, између осталих чувене антологијске поеме „Нећу никуд, не дам ништа“. Члан је Удружења књижевника Републике Српске и Србије.
