Произвођачи пелета незадовољни су забраном извоза ове врсте огрјева јер кажу да је домаће тржиште подмирено, да немају наруџби, те да ова одлука може довести до затварања компанија и отпуштања радника.

Подсјећамо, Савјет министара Босне и Херцеговине је прије неколико дана донио одлуку да се забрани извоз пелета до 31. јануара наредне године.

Милорад Додик, предсједник СНСД-а и члан Предсједништва БиХ, рекао је прије ове забране да чекају Савјет министара да донесе одлуку и дозволи произвођачима да извезу 50 одсто производње, а да 50 одсто морају пласирати на домаће тржиште, те да цијена по тони у БиХ не би требало да пређе преко 550 КМ.

Горан Ивановић, предсједник Асоцијације произвођача пелета у БиХ, рекао је за „Независне“ да су незадовољни овом одлуком, те да их је она изненадила.

„Затекла нас је одлука, поготово знајући да готово нема тражње на домаћем тржишту. Произвођачи који су узели наруџбе и ставили потрошаче на листе чекања у наредних седам дана ће испоручити посљедње количине. У источном дијелу Српске је тражња стала прије 20 дана и произвођачи само раде за залиху. Сви ћемо ускоро радити за залиху и не знамо до када ћемо то моћи трпјети или ћемо стати с производњом. Трошкови одржавања производње пелета зависе од величине произвођача и коштају између 70.000 и 300.000 КМ“, нагласио је Ивановић.

Произвођачи су властима дали седам дана рока да пувуку ову одлуку, која, како кажу, није у интересу ни произвођача, ни становништва.

„Спремни смо на разговоре и уступке. Ове високе цијене нису посљедица наших активности, а оне ако остану, уништићемо домаће тржиште. Једини начин је да се омогући извоз. Тренутна тржишна цијена на прагу произвођача је од 650 до 750 КМ. Сировине из шума и даље су повољне, али многи произвођачи у јако малом обиму имају приступ тим сировинама. У просјеку то је око 30 одсто, а неки су принуђени да их купују од других препродаваца по већим цијенама. Пиљевина кошта око 40 КМ по кубику, а за тону пелета треба од осам до 10 кубика и то је већ око 400 КМ. Гдје су ту плате радницима, фолија, резервни дијелови, палете и остало“, објашњава Ивановић.

Мухамед Хелаћ, менаџер компаније „Дрвосјеча“, која има највећи појединачни тржишни удио на тржишту огрјева у БиХ, подсјећа да су они први иницирали и тражили од државе да се забрани извоз пелета прије неколико мјесеци.

„Тренутно је другачија ситуација. Ова одлука о наставку забране извоза није повољна из разлога што је домаће тржиште подмирено и сви смо очекивали да ће се пустити извоз и да ћемо узети дио колача из Европе. Забрана нема никаквог основа и овим се неће заштитити ниједна страна. Ранија одлука забране је била са циљем да снизи цијене и осигура довољне количине, међутим власт то није успјела, јер су у пола фрке из забране изузели дрвене брикете и онда су се произвођачи пребацили на брикет и извозили га. Дошли смо онда у ситуацију да га нема довољно на тржишту и због тога нису падале цијене. Након тога, поново је дошло до забране, само је било изузето огрјевно дрво и онда се извозила сировина за пелет као огрјевно дрво јер немамо јасну класификацију дрвета и није било довољно сировина и опет цијене нису падале и није заштићено становништво. Зашто једноставно нису све забранили“, упитао је Хелаћ.

Додао је да је ова компанија традиционално извозила пелет у Словенију, Италију, Аустрију и Њемачку.

„Домаће становништво се неким чудом по много већим цијенама снашло и намирило. Сви произвођачи и дистрибутери пелета су дали седам дана рока властима да повуку одлуку. Уколико се не повуче ова одлука, чак и ми као велика компанија која запошљава 300 радника у пет градова ћемо морати да их пошаљемо на принудне годишње одморе јер немамо посла. Они немају шта радити јер потражње нема. Како је онда тек мањим пелетарама. Ово може имати катастрофалне посљедице по дрвопрерађивачку индустрију у БиХ и може довести до отпуштања радника“, нагласио је Хелаћ.