Српска православна црква данас прославља празник Силаска Светог Духа на апостоле, који се слави педесети дан по Васкрсу.
Овај празник познат је и као Духови, Педесетница или Тројице и увијек се обиљежава десети дан по Вазнесењу Господњем.
Српска православна црква прославља Духове и као један од највећих догађаја у хришћанству, забиљежен у Четворојеванђељу.
Сматра се да су, послије догађаја у Јерусалиму, апостоле божанском силом надахнули Отац, Син и Дух Свети који се, како је записано, у облику пламених језика спустио на главе Христових ученика.
На Духове је Христос испунио обећање које је дао ученицима на дан Вазнесење када им је поручио да са Тавора крену у Јерусалим и ту сачекају док им се не јави Дух Свети који ће их крстити – али не водом, како је крштавао Јован Крститељ, већ огњем божанским који ће им дати снагу да свим народима на њиховим језицима проповиједају Јеванђеље.
У десети дан по Спасовдану, како је записано, зачула се хука налик на снажну олују изнад дома дванаесторице апостола, појавила се Богородица и народ је угледао јаку свјетлост и пламене језике како се спуштају на главе Христових ученика.
У хришћанству се сматра да су апостоли, иако људи из народа и не много учени, добили знање свих језика које до тада нису говорили и снагу да доврше дјело Господње за спас човјечанства.
За хришћанство је Педесетница почетак свега, почетак првог обраћања Христових ученика народу.
Према јеванђељском предању, окупљеном народу прво се обратио свети апостол Петар и позвао га на покајање и крштење. Крштено је, како каже предање, три и по хиљаде душа чиме су створени темељи цркве која траје већ трећи миленијум.
За овај велики празник везују се многи обичаји, а у православне храмове уноси се трава у вријеме празничне литургије и од ње се плету вијенци који се као благодет чувају у домовима до сљедећих Духова.
Српска православна црква, као и све православне цркве, датум празновања Педесетнице везује за Васкрс, па и овај Господњи дан спада у покретне празнике и обиљежава се увијек у недјељу, десетог дана по Вазнесењу.
Духови се као и Васкрс и Божић славе три дана, па су у црквеном календару црвеним словом обиљежени и Духовски понедјељак и Духовски уторак.
Дан уочи Духова, православни вјерници посвећују мртвима, па се у суботу пред празник Педесетнице обиљежавају Задушнице, посјећују се гробља и пале свијеће на гробовима и у храмовима.
