У организацији Народне библиотеке Соколац јуче је у Сокоцу промовисана књига „Трагом једне фамилије: Копривице на Гласинцу и Романији“ аутора Велимира Вела Копривице и Станојке Копривице Ковачевић.
Ријеч је о етнографским записима о гласиначко-романијском крају, сатканим у монографском издању са краја 2021. године. Ова илустрована монографија на 300 страница зачета је из записа сјећања Велимира, стога је окосница књиге фамилија из које потиче – Копривице на Гласинцу и Романији. Садржај обухвата најфиније етнографске детаље о обичајима и животу становништва овог подручја у историјском смислу, од половине 19. вијека до данашњих дана. Поред тога, забиљежене су теме као што су предратни саобраћај на Гласинцу, гдје су се укрштали важни трговински путеви, потом агрокултура на поменутом простору прије Другог свјетског рата те зачеци школовања. Дјело је објавила издавачка кућа Лицеј из Београда.
Јелена Ковачевић Бараћ, професор књижевности и уредник књиге објаснила је да она има одлике родослова али и много тога што се од њега разликује.
– Ова књига јако помера начин казивања, уплиће различите књижевне жанрове, те има свеопште значење да буде завршна реч, целокупно знање. Књигу је писало двоје блиских људи, брат и сестра и то у својој деветој и десетој деценији живота, што је реткост, и у томе је овај њихов подвиг већи. Станојка има књижевно искуство и све време подстиче брата, уобличава његово казивање, организује га и осмишљава целину, а први, уједно и главни аутор, Велимир-Вело, износи на видело своја сећања и преноси нам их. Станојка са Веловим рукописом и у њиховим разговорима приповеда о прецима данашњих Копривица уз обогаћене садржаје универзалног значаја, сведочи о начину живота сеоских породица, о организацији сеоског домаћинства, рада у задрузи, могућностима развоја, у демографском и имовинском смислу. Говоре о напредовању у друштвеној заједници, положају различитих генерација, од деце до најстаријих. И када нам се учини да се опет враћамо на родослов Копривица, врло брзо схватамо да се овај жанр мало претвори у нешто друго, и да је родослов заправо само нит која повезује дело чији је циљ да се Гласинац речима задржи, овековечи и на један прави епски приповедни начин прослави, каже Ковачевић Бараћ.
Етнолог Мирослав Нишкановић је истакао значај књиге самим Копривицама којима ће пружити могућност да се упознају са породичном прошлости, завичајем и прецима, те додао да је њен значај много шири.
– Књига „Трагом једне фамилије“ је прилог познавању породичног и друштвеног живота на Гласинцу у последња два века, и као таква може бити од користи свима који се баве сличним истраживањем или их оваква тематика интересује. Велимир и Станојка се ослањају на истраживања Миленка Филиповића и употпуњавају их, иду даље пратећи дешавања и промене до данашњих дана. Описујући дешавања, људске судбине и породичне односе, они у форми дијалога исписују својеврсни летопис Бандиног Оџака, Гласинца, Романије и њихових становника. Самим тим можемо рећи да је ова књига сума досадашњих знања, свега онога што су аутори забележили из личног и породичног памћења, рекао је Нишкановић.
Ауторка књиге Станојка Копривица Ковачевић објаснила је како је овом књигом покушала да помогне брату Велимиру да, причајући причу о њиховој фамилији, бар тренутно одагна тугу и бол због трагедија које су га у животу снашле.
– Ово је књига о једном прохујалом времену, људима у њему и свему оном што је то вријеме собом носило, књига о заједништву несхватљиво данашњим нараштајима, о поштовању оних вриједности које данас нису на цијени као што су биле нама. Мој Вело је и у својим високим годинама сасвим бистрог ума, памти имена, људе и догађаје. Имао је довољно физичке и психичке снаге да исприча животну причу наше фамилије. Ја, његова сестра, као они што терцују у пјесми, пратила сам та казивања и покушала својим сјећањима и искуствима да употпуним ову хронику о фамилији, казала је Станојка.
Промоцију књиге употпунили су чланови мушке пјевачке групе КУД-а „Завичај“ који су извели неколико традиционалних пјесама са подручја Гласинца.
Велимир Вело Копривица, мјештанин Чавчевог поља и један од најстаријих становника наше општине, прибиљежио је и отргнуо из заборава оно што није за заборављање.
Станојка Копривица Ковачевић до сада је објавила роман „Лисица у рукама“ који је добио прву награду на југословенском конкурсу 1980. године у Новом Саду, студију „Историја сестринства у Србији“, а највише се исказала у форми кратке приче. Њене приче су објављиване у „Политици“, „Борби“, „Полетарцу“ и „Нину“.
