Данас се навршава 23. годишњица агресије НАТО на Србију, односно тада Савезну Републику Југославију, која је почела 24. марта 1999. године и трајала је 78 дана. У бомбардовању је, за 11 недеља, према незваничним изворима погинуло око 2.500 цивила и око 1.000 војника и полицајаца.
Формално, наредбу је без одобрења Савета безбедности УН, што је био преседан, тадашњем команданту савезничких снага, генералу САД Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО Хавијер Солана.
Кларк је касније у књизи „Модерно ратовање“ написао да је планирање ваздушне операције НАТО против СРЈ „средином јуна 1998. године увелико било у току“, те да је завршено крајем августа те године.
78 дана терора
Акција НАТО-а, коју су влада СРЈ, али и правни стручњаци назвали илегалном агресијом, уследила је после неуспешних преговора о рјешењу кризе на Косову, водјених у Рамбујеу и Паризу фебруара и марта 1999.
Бомбардовање СРЈ окончано је 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности УН, а слиједило је повлачење војске и полиције из покрајине и улазак међународних војних трупа.
По подацима УНХЦР-а, Косово је од доласка мировних снага напустило 230.000 Срба и Рома, а вратило се 800.000 избјеглих Албанаца.
У бомбардовању, које је трајало 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, здравствене установе, медијске куће и војни објекти.
Годишњица почетка напада биће обиљежена и низом манифестација посвећених погинулима и полагањем вијенаца и цвијећа на споменике.
