Никада нисам имао новаца и у једном тренутку се догодило да ми је требало хиљаду драхми. Док сам чистио башту, поглед ми се зауставио на шупљини у циглама које сам поставио испод даске да би моји посетиоци могли да седну. У једној од тих шупљина запазио сам савијену хартију и уз помоћ штапа извукао је одатле. Развио сам овај папир и у њему нашао чек на хиљаду драхми, заједно са листом имена која би требало споменути током Божанствене литургије.
Био сам веома потресен из два разлога: као прво, био сам задивљен начином на који се Божији промисао побринуо за моје потребе и пре него што сам их и сам био свестан. Као друго, задивила ме вера једног од посетилаца који је оставио савијену хартију у шупљину међу циглама верујући да ћу је већ некако пронаћи (мора да је знао да никада не примам новац, па је пронашао сопствени начин да ми га поклони).”
“Понекад се дешава да ми се изненада појави нека мисао, на пример, помислим да нећу имати довољно вина за причест. Одмах престанем да размишљам о томе, али се тог истог дана или сутрадан догоди да неко донесе вино за причешће. Интересантно је, међутим, да особа која донесе то вино обично долази издалека, са Крита или из јужне Грчке, тако да га је морала понети знатно пре него што сам ја уошште схватио да би ми могло недостајати.
Ја, дакле, јасно видим да Бог брине о свему и пре него што сами постанемо тога свесни и обратимо му се за помоћ: јер зна Отац ваш шта вам треба пре но што заиштете од Њега.. зна и Отац ваш небески да вама треба све ово…”
