Припремила: Професор специјалне едукације и рехабилитације-логопед и сурдоаудиолог – Звездана Горанчић
Чиме се бави логопед и са ким ради?
Логопед је стручњак који помаже дјеци и одраслима да развију своје комуникацијске способности и на најбољи могући начин изразе себе свим средствима вербалне комуникације. Такође, учествује у стимулисању говорно-језичког развоја, превенцији потешкоћа у говорно-језичком развоју и дијагностици истих. Ради са малом дјецом (код које је неопходна стимулација раног развоја говора, као и рана интервенција), предшколском дјецом (с циљем адекватне припреме за полазак у школу), школском дјецом (код које се задржао погрешан изговор одређених гласова). Такође, требало би споменути и дислексију и дисграфију (поремећаје у учењу читања и писања), дискалкулију (успорено и отежано усвајање математичких знања), неспецифичне поремећаје учења, поремећаје флуентности или течности говора (муцање), первазивне поремећаје или поремећаје из аутистичног спектра), поремећаје пажње, фине моторике и графомоторике и остале говорно-језичке поремећаје који спадају у домен рада логопеда. Логопед ради и са одраслим особама у случају постојања поремећаја флуентности говора (муцања), трауматских повреда главе, можданих удара и осталих фактора који узрокују оштећење или губитак говора (тзв. Афазије).
Шта је говор и које су то норме говорно-језичког развоја?
Говор представља једну од најкомплекснијих физиолошких функција. Дефинише се као систем кој повезује значење са говорниковим гласом. Усвајање говора је дуг и сложен процес који укључује учење језика.
Постоје двије фазе учења говора:
Прелингвална фаза почиње рођењем дјетета, а завршава се појавом прве ријечи са значењем.
Од рођења до 2. мјесеца
Овај период често занемаримо и мислимо да говор почиње тек са појавом прве ријечи. Међутим, комуникација дјетета са околином почиње одмах по рођењу. Прва вокализација креће са првим плачом и криком. Уз плач се јављају и покрети руку, уста и језика. Беба са окружењем комуницира плачом, осмјехивањем, реаговањем на људски глас и говор.
Од 2. до 5. мјесеца
Дијете гласно плаче, реагује на изненадне шумове, осмјехује се са значењем. У овом периоду почиње фаза гукања. У почетку су то само вокали, а касније их комбинује са сугласницима. Гукање је начин социјалне интеракције, па у овом периоду треба максимално комуницирати са дјететом и подржати његову вокализацију.
Од 5. до 8. мјесеца
У овом периоду почиње фаза брбљања. Покрети говорних органа се усавршавају, па је дијете спремно за изговор већег броја гласова. Почиње са слоговним оглашавањем (ма, ба, па…), а касније удваја различите и исте слогове (ма-ба, ба-па, ма-ма, па-па). Иако су још увијек мале, бебе у овом периоду су свјесне да својим брбљањем привлаче пажњу, те се осјећају срећно и задовољно. Слух се изоштрава, дијете почиње да разумије значење порука. Ближи нам се појава прве ријечи, па је и у овом периоду неопходно стимулативно природно окружење и подршка.
Од 8. до 12. мјесеца
Наставља се слоговно брбљање, само сложеније и са значењем. Израженија је и невербална комуникација, нпр. када дијете маше рукицама и узнемирено изговара ма-ма, можемо да претпоставимо да дозива маму, јер му нешто недостаје (храна, вода, сан). Брбљање је веома важна прекретница и претеча усвајања ријечи.
Прва ријеч са значењем настаје онда када дијете смислено и са циљем удвоји слогове, нпр. ма-ма, та-та, а у моменту изговора гледа у управо у вас, дакле обраћа Вам се. То је углавном око 1. рођендана. Прве ријечи се обично састоје од самогласника и сугласника. Сходно томе, прве ријечи које би дијете требало да изговори су управо такве ријечи. Никако од дјетета не тражите да на почетку проговарања изговара ријечи као што су крокодил, врата, прозор, лептир…
Лингвална фаза траје цијели живот. Већ током ране фазе се развијају рецептивни (разумијевање) и експресивни (продукција) говор.
Од 1. до 2. године
Ријечник се проширује; има краћу реченицу или фразу, састављену од двије ријечи (Дај воде.); разумије једоставне вербалне налоге.
Од 2. до 3. године
Почиње са учесталијим именовањем ствари око себе; ријечи које изговара су много разумљивије за околину; слуша и разумије два вербална налога.
Од 3. до 4. године
Препричава своје свакодневне активности; у реченици има четири и више ријечи, дјететов говор сви разумију.
Од 4. до 5. године
Има граматички исправну реченицу, са пуно детаљ; богатији ријечник; лако ступа у конверзацију са дјецом и одраслима; може да саслуша причу и да одговори на једноставна питања.
Са 5-5 и по година би дијете требало да има правилан изговор свих гласова матерњег језика.
Значај раног третмана и рада логопеда у вртићу
Најосјетљивији и најинтензивнији период за развој говора је период од рођења до треће године живота. То је период тзв. „раног дјетињства“, у ком је пластичност мозга највећа и у току ког се ствара темељ развоја говора. Рани развој је од велике важности за развој матерњег језика и треба га максимално искористити и одреаговати баш у том периоду, уколико постоји одређени проблем. Рана искуства су пресудна и од великог значаја за даљи ток говорно-језичког развоја. Постоје ствари код којих је важно потражити стручну помоћ и у најранијем узрасту, јер постоје и „критични временски периоди“ у којима се појединачни развојни кораци најбоље уче, а нажалост, не могу се једноставно надокнадити терапеутским 1:1 радом. Ако се неки сегменти говорно-језичког развоја (узимајући у обзир норме уредног развоја) не појаве у претпостављеном периоду, код дјетета се може, у мањој или већој мјери, развити дисхармоничан развој, због ког дијете не може да изрази себе и своје жеље, па усљед тога испољава незадовољство и агресивност. Неријетко се дешава да су родитељи у дилеми када потражити стручну помоћ за своје дијете. Право вријеме је баш онда када посумњате да проблем постоји. Сходно томе, драги родитељи, не ослањајте се на туђа мишљења, тј. искуства ваших пријатеља, родбине, комшија… Свако дијете је индивидуа за себе и развија се на себи својствен начин. Уколико примјетите да било који аспект развоја вашег дјетета не иде узлазном путањом, не либите се за стручну помоћ или савјет. Забринутост уз нереаговање ничему не води. Јавите се стручњацима који ће вас саслушати, будите отворени у комуникацији с њима, без бојазни и беспотребног стида, прихватите сваки добронамјеран савјет и дјелујте у складу с тим, јер све наведено иде у корист дјетету.
Вртић је једна од стимулативних средина, у којој дијете проводи већи дио дана, па сходно томе, и логопед у предшколској установи игра велику улогу у одрастању малишана. Логопед, као стручни сарадник у вртићу, остали стручни сарадници и васпитачи, тимским радом стварају позитивну и пожељну климу у групи, „заједницу која учи“, у којој су сви укључени и уважени, уче дјецу да међусобно помажу једни другима и да уважавају различитости.
Логопед је ту да учествује у стварању стимулативне средине за развој говора. Нужно је дјеловати у складу са тренутним могућностима дјетета, поштовати развојне ресусре и кретати од онога што дијете посједује и има у себи. Логопед је у вртићу примарно задужен да прати говорно-језички развој дјеце. Увијек се креће од опсервације у групи, а затим, уколико се уочи предиспозиција за погрешан ток говорно-језичког развоја или одступање од развојних норми, или пак једино одступање у изговору појединих гласова, дијете се, уз сагласност родитеља, укључује у индивидуални рад са логопедом, изван групе, у логопедском кабинету. Учесталост третмана увијек зависи од тога колико дјеце има потребу за подршком логопеда и увијек правимо листу приоритета, по тежини оштећења говора и језика. Још један важан задатак логопеда је превенција настанка потешкоћа у комуникацијском и говорно- језичком развоју.
Колико је битна рана интервенција и стимулација говора код мале дјеце, толико је важан рад са дјецом предшколског узраста, односно старије вртићке групе (5-6 година), како би се што боље припремили за полазак у школу. Логопед, уз помоћ разноврсних и расположивих дидактичких средстава и материјала, користећи адекватне тестове и методе рада, сваком дјетету индивидуално приступа и у складу с тим одређује ток третмана. Са дјецом, која до овог узраста нису правилно усвојила све гласове матерњег језика, логопед ради на корекцији истих, уз помоћ вјежбица оралне праксије (логомоторике), гдје се погрешно усвојени покрети говорних органа исправљају и усвајају правилни покрети, неопходни за изговор сваког изолованог гласа. Ради се сваки глас појединачно у комбинацији са вокалима, у ријечима (у све три гласовне позиције- иницијалној, медијалној и финалној), реченицама у којима је фреквентан тај глас, а затим и у причицама и пјесмицама. Након правилно усвојеног гласа, ради се на аутоматизацији истих, односно употреби наученог у свакодневном, спонтаном говору, а наведено захтјева вријеме и исцрпан рад, као и свакодневно вјежбање код куће. Код предшколаца, такође, ради се и на почетном усвајању гласовне анализе и синтезе, које су неопходне за усвајање вјештина читања и писања, проширивању реченице, обогаћивању ријечника, граматици, усвајању релација и просторних односа, као и осталих преакадемских вјештина. Вјежбање фине моторике и графомоторике су неизбјежни у раду са дјецом свих узраста, јер је њихов развој предуслов за развој говора. Логопед у вртићу реализује и савјетодавно- инструктивни рад с родитељима, с циљем пружања подршке логопедском третману и код куће. Што се тиче рада са малом дјецом, гдје је потребна стимулација говорно- језичког развоја, ту су неки од корисних савјета родитељима. Сачувајте дијете од лошег утицаја екрана, сигурно сте већ до сад чули за појам ЕКРАНИЗАМ/ ЕКРАНИТИС, који се у посљедње вријеме, нажалост, веома често манифестује код мале дјеце, укључите дијете у свакодневне активности и описујте све што радите, једноставно, јасно, конкретно.
Именујте све што дијете ради, причајте, будите и досадни у томе, исплатиће се, дијете ће на томе касније бити захвално. Развијајте самосталност код дјетета, пустите га да само једе, да се покуша обући, обути, јер тако развија и самосталност и моторику. Подстичите игру, јер од игре све полази (мала дјеца говор уче управо кроз игру), дозволите дјетету да што више времена поводи вани, да трчкара, скаче, игра се лоптицама, да осјети разне подлоге под својим ногама, да покупи своје играчке након завршене игре. Вјежбајте и усвајајте ономатопеју (оглашавање животиња), уз конкретан примјер животиња, на слици или уз помоћ играчке. Такође је јако битно наћи поље интересовања дјетета, бити добар примјер и модел свом дјетету за усвајање говора, јер нема учења без имитације. Не тепајте дјетету, љубав показујемо и без тога. Развијајте показни гест код дјетета, именујте све што показује, охрабрујте и често изговарајте „БРАВО“, сви волимо похвалу. Слажите коцкице, нижите перлице, радите са пластелином, цртајте, бојите што више, вјежбајте фине покрете руку. Док му се обраћате, дијете гледајте право у очи, нађите начин да придобијете његову пажњу и развијајте је, да бисте добили жељени ефекат.
Све ово и још доста тога, логопед ради са дјецом у вртићу, али, сав труд и рад логопеда и дјетета ће се исплатити само ако родитељ активно учествује у свему овоме, код куће, са својим дјететом. Морамо бити упорни и свјесни да сваки мали корак за дијете може да значи велики напредак, а све захтјева своје вријеме и истрајност. Колико год да се чека, уз труд и рад, награда у виду проговарања неће изостати.
