Милиони људи се сваки дан боре с паничним нападима, а из дана у дан расте број оних којима је дијагностициран панични поремећај. Свако од нас се може наћи у ситуацији која ће му изазвати панични напад, а то може бити врло застрашујуће: срце почне убрзано куцати, зној преплави тијело, изгуби се фокус, појави се вртоглавица – све је у једном тренутку мимо ваше контроле.

Понекад су физички симптоми паничног напада толико снажни да особа има утисак као да умире. Нажалост, ови симптоми су дубоко укоријењени у општој анксиозности и за многе људе су знак паничног поремећаја.

Но, увијек је добро провјерити постоји ли и други здравствени проблем у позадини који може изазвати таква стања. У сваком случају, савјетовање са стручњаком за ментално здравље ће вам сигурно бити од помоћи.

Ако доживите напад панике, неколико једноставних техника вам може помоћи у тренутном успостављању контроле над ситуацијом.

1. Успорено дишите

Већина људи заправо задржава дах када се појави осјећај анксиозности, што вас може учинити само нервознијима. У паници ћете се такође осјећати као да морате подузети нешто јако брзо како бисте се смирили, а у тој брзини људи често поступају ирационално и често направе још већи проблем. Стога, прије било каквих одлука, дубоко удахните и успорите!

Вјежбајте правилно дисање сваког дана. Удахните дубоко кроз нос и замислите да се цијело тијело напуни зраком попут балона. Затим полако издахните кроз уста док не осјетите да је сав зрак потпуно изашао из тијела. Поновите ту вјежбу неколико пута и примјећујте промјене у брзини откуцаја срца и напетости тијела.

Једном када научите овакав начин дисања и усвојите га као аутоматизам, сјетићете се примијенити ову технику када се напад заиста догоди.

2. Не сједајте за волан

Ако доживите панични нападај, никако не бисте смјели улазити у ситуације које би могле бити ризичне и за вас, али и за друге. Вожња у овом случају може бити опасна. Ако се пак панични напад догоди током вожње, одмах се искључите с цесте и причекајте да се смирите.

Особа која се бори с паником у тренутку напада не може размишљати рационално и доносити исправне одлуке, а у том случају је и брзина реакције на било какве опасности у промету ослабљена.

Ако вам је заиста потребна помоћ, радије позовите некога тко ће вас одвести доктору или једноставно контактирајте хитну помоћ.

3. Носите лијекове са собом

Ако имате дијагностициран неки од анксиозних поремећаја те имате прописану терапију за лијечење, увијек носите лијекове са собом тако да сте сигурни да су вам доступни ако вам затребају. То вам уједно може и олакшати те вас подсјетити да ће ствари бити у реду када се морате суочити са ситуацијама које би могле бити окидач за панични напад.

4. Запослите мозак и преузмите контролу

У паничним ситуацијама, хормони стреса преплављују мозак и доводе тијело до реакције “фигхт ор флигхт” (“бори се или бјежи”). У том тренутку мозак тежи преживљавању те подузима кораке помоћу којих ће се избавити из ситуације у којој се осјећа угрожено. Иако је то помогло нашим прецима у преживљавању, у паничним ситуацијама може створити контраефект.

Умјесто тога, покушајте ангажовати мозак тако да не осјећа да вас потпуно обузима паника.

Покушајте користити вербално расуђивање („Ево поновно напада панике. Биће тешко, али ће ускоро завршити. Бићу добро.“) или „запослите“мозак активностима које захтијевају моторичке или когнитивне вјештине (прање посуђа, сортирање одјеће, одбројавање уназад на страном језику итд.).

Све ове активности ће помоћи вашем мозгу да преузме контролу и да га потпуно не преплаве хормони стреса током паничног напада.

Понекад је најбоље што можете учинити обући патике и отићи у шетњу или на трчање. Кретање и тјеловјежба ће вас опустити те ослободити напетости и негативности. Ако сте спријечени изаћи у шетњу, барем отворите прозор и пустите мало свјежег зрака у просторију у којој боравите.

5. Искључите телевизор и одријемајте

Ако вас гледање вијести узнемирује, престаните их гледати. Свијет неће стати без вашег знања, а масовни медији често знају ствари преувеличати како би код људи изазвали страх и панику.

Умјесто тога, радије си припремите топлу купку и одријемајте. Тјескоба је исцрпљујућа, а чак 20-ак минута сна вас може смирити и вратити изгубљену снагу.

6. Будите свјесни свог стања

Напада панике често долазе у облику трзаја, вртоглавице, недостатка даха и брзих мисли. Многи људи покушавају зауставити те осјећаје како би се извукли, а због тога се можете осјећати беспомоћно ако напада настави свој ток. Понекад људи толико желе изаћи из своје коже у стању панике да само раде још већи проблем.

Када се панични напада догоди, освијестите себи да ће проћи и да ће све бити у реду. Наравно, то неће дјеловати код свакога, али понекад је напад панике неизбјежан. Будите свјесни да сте довољно храбри да га преживите и да вас неће надвладати. Након пар минута ће се ствари смирити и успјећете успоставити контролу над ситуацијом.