С падом броја заражених ковидом, као и броја умрлих, многи се одлучују за ублажавање мјера. Велики број земаља поново се отвара, али има и случајева гдје опет расте број заражених.

Већ више од двије године пандемија вируса корона одређује политичко дјеловање широм свијета. Чини се да се у неким земљама назире крај ограничења – иако постоје велике регионалне разлике. Доносимо преглед актуелних попуштања мера.

Туристи су поново добродошли

Аустралија спада међу државе у којима су дуго на снази биле најстроже мјере. Влада у Канбери је у марту 2020. потпуно затворила границе. Изузеци су важили само за њихове грађане и особе са аустралијском боравишном дозволом. Но, сада та земља поново отвара своје границе за туристе. Од овог понедјељка (21.2.) сви који су у потпуности вакцинисани против короне могу поново да уђу у Аустралију.

Отвара се и Нови Зеланд. Од почетка пандемије та земља се опредијелила за изолацију и повремено за „нулту корона толеранцију“. Од краја овог мјесеца Новозеланђанима, а и страним стручњацима и студентима, поново ће бити дозвољен улазак у земљу, а од октобра и страним туристима. Одлазак у изолацију након уласка у Нови Зеланд и даље је обавезан, али се може провести и код куће. Само невакцинисани ће и даље бити смјештени у карантинским хотелима, пише ДW.

Израел је пак направио највећи искорак када су у питању гости из свијета. Од 1. марта у ту земљу поново могу да уђу и невакцинисани туристи. Потребна су само два ПЦР теста – један непосредно прије лета и један након слијетања у Израел.

Глобални Југ има своја рјешења

Затворене границе у Јужноафричкој Републици биле су и политичко питање: након што је постало познато да се омикрон варијанта појавила у тој земљи, САД и европске земље су, између осталих, увеле забрану уласка за људе из те земље још крајем 2021. То је у Јужноафричкој Републици изазвало буру негодовања. Многи су сматрали да је Африка још једном кажњена. Талас омикрон варијанте сада је и званично проглашен завршеним, а посљедња ограничења требало би да буду укинута током наредних дана – с изузетком обавезе ношења маски. Јужноафрички научници сада развијају сопствене вакцине, укључујући и мРНА-вакцине. Они иначе, с обзиром на неправедну расподјелу вакцина, своје технологије желе да подијеле с другим земљама на глобалном Југу.

На примјер с Бразилом. Са око 600.000 смртних случајева, та земља има једну од највиших стопа смртности од короне на свијету. Након почетног оклијевања, у Бразилу је покренула импресивна кампања вакцинације. Око 82 одсто становништва вакцинисано је два пута, а доступне су и вакцине за дјецу старију од пет година, као и тзв. Бустер дозе. То је значајно више од свјетског просјека, и више него, на примјер, у Њемачкој, гдје је само 74 одсто становништва потпуно вакцинисано.

Оптимизам у неким дијеловима Европе

Чак ни то што се британска краљица заразила короном не спречава тамошњу владу да даље ублажава мјере. Од ове недјеље људи заражени ковидом 19 више не морају да се изолују. До сада су инфициране особе морале у десетодневну изолацију. Тамошње становништво са захвалношћу прихвата сигнале из Лондона: пабови широм земље поново су пуни – правила за држање дистанце и ношење маске су укинута.

Нешто слично ових дана доживљава и Данска. Иако се повећава број особа позитивних на корону, те расте број умрлих, влада у Копенхагену одлучила је да ублажи мјере. Данска премијерка Мете Фредериксен протеклих дана је најављивала укидање свих ограничења и „прелазак у нову еру“ – чак и без обавезе ношења маске.

Та обавеза је ипак још увијек на снази у Аустрији, и то у средствима јавног превоза, продавницама и банкама, апотекама, поштама и болницама. Упркос томе, та алпска република прави велике кораке у смијеру отварања. Влада у Бечу одлучила се на попуштање читавог низа мјера. Од 5. марта укидају се готово све мјере. Од тог датума сви могу поново у ресторане, хотеле и теретане, без доказа о тестирању, вакцинацији или прележаној болести. Укида се и полицијски час, а сви јавни догађаји могу поново да се одвијају без ограничења.

Хонг Конг као упозоравајући примјер

И у Њемачкој, према плану савезне и покрајинских владе, већина ограничења везаних за корону требало би поступно да буду укинута до 20. марта. На снази би, међутим, могле да остану мјере основне заштите, као што су обавеза ношења маски у затвореном простору, у аутобусима и возовима, као и тестирање. Њемачка покушава да пронађе нове правне основе како би то важило за територију читаве земље. Ипак, савезни министар здравља Карл Лаутербах неуморно упозорава на опрез, упркос свеобухватном попуштању мјера.

На то да су такви гласови упозорења оправдани, ових дана указује и развој ситуације у југоисточној Азији. Здравствени систем у Хонгконгу је рецимо преоптерећен због новог таласа короне. Тамошње власти су почетком недјеље забиљежиле више од 6.000 нових случајева заразе у року од 24 сата. То је рекорд за метрополу која је до сада кроз пандемију прошла релативно благо. Један од разлога могао би да буде и мали број вакцинисани особа старијих од 70 година, око 55 одсто.

Осим тога, у Хонгконгу су се најчешће користиле кинеске вакцине које су мање ефикасне од европских или америчких. Како би медицински могли да збрину масу нових пацијената, три хотела са укупно 20.000 кревета су у најкраћем року претворена у привремене центре за изолацију. Осим тога, поново су уведена и оштра ограничења јавног живота. Затворени су ресторани, фризерски салони и вјерске установе, а забрањена су и окупљања чланова више од два домаћинства.