Марија Новаковић (47), рођена Приштинка, успела је да после скоро 23 године поново добије кључеве од свог стана који јој је после насилног протеривања 1999. године узурпиран од стране Албанца.
‒ Да, враћам се у свој стан 23. фебруара, а управо сам на путу за Београд да радост поделим са супругом и синовима. Мајка ми је у болници у Нишу, а верујем да ће и она до тада да буде оперисана, да се донекле опорави, јер желим да после скоро 23. године заједно пређемо праг нашег стана из којег смо протеране у јуну 1999. године. Не могу да вам опишем колико сам срећна. Да нисам у аутобусу, поново бих од радости плакала из свег гласа ‒ говори за „Политику” Марија Новаковић, коју је срећна вест о повраћају стана затекла код пријатељице у Грачаници где је од јула прошле године боравила и са којом се заједно борила против разноразних бирократских процедура.
Боравила је код Гордане Ђорић, председнице Удружења „Авенија”, заједно са мајком, децом и супругом који су повремено долазили, а који ће се, како планирају, вратити у Приштину када се поново буду скућили.
По повратку из Београда, Марија ће и даље бити у Грачаници док стан не опреми најнужнијим стварима, а верује да ће јој у томе помоћи косовско министарство за повратак, као што је то учинило и по повратку Драгице Гашић, прве српске повратнице у Ђаковицу, прошле године.
У телефонском разговору за наш лист каже да је одмах пошто јој је из Агенције за упоређивање и верификацију имовине саопштено да ће узурпатор ослободити њен стан, на сав глас плакала, али је одмах отишла у манастир Грачаницу да захвали Богу на свему што је учинио за њу и њену породицу.
‒ Онако уплакана сам трчећи отишла у манастир да запалим свећу, да захвалим Богу и свим људима који су били уз мене да стан у којем сам одрасла, поново буде мој. Неизмерно сам срећна јер ћу опет да се будим под мојим небом. Оним приштинским, где сам поникла, јер ниједно осим оног где сам рођена, моје срце није могло да прихвати. Уселићу се 23. фебруара и биће то мој први прелазак преко кућног прага после више од две деценије. Први пут сам била пред својом зградом прошлог лета, срела сам неке своје комшије Албанце, који су се сусрету радовали исто као и ја ‒ говори Марија, док се веза повремено прекида у аутобусу који саобраћа на релацији Грачаница‒Београд.
Марија је за „Политику” још рекла да им је из агенције речено да кључ могу да преузму 15 фебруара, међутим како су она и мајка овлашћење за преузимање кључева дали Гордани Ђорић, која је у изолацији због вируса корона, преузимање је одложено за 23. фебруар.
Да је у кућној изолацији, потрдила је за „Политику” и Гордана Ђорић која је све време била уз породицу Новаковић и која ће заједно са њима преузети кључеве Горданиног стана.
‒ Због короне и изолације, померено је преузимање кључева. Тежак пут смо од јула до данас прешле Марија, њена мајка, њена породица и ја. Уз нас је била моја породица, али и представници Канцеларије за Косово и Метохију, који су новчано помогли Марији. Тај новац је оставила по страни, јер ће јој требати кад буде куповала неопходне ствари. Ипак, тужно је да је за све ово време било много оних који су упорно звали Марију како би продала стан. Нису то били само Албанци, него и Срби који су посредовали. Марија никада тај стан неће продати, јер да је иједном на то помислила, то би учинила за ове 23 године ‒ каже у телефонском разговору за „Политику” Ђорићева, која искрено верује да ће Марија поново да се врати и на своје радно место у предшколској установи „Ђурђевак” у Приштини, где је до рата радила као васпитачица.
Како каже Ђорићева, Марија полаже додатне квалификационе испите, с обзиром на то да је послератном систематизацијом наложено да на то радно место буде запослен радник са школом за васпитаче.
‒ У жељи да се врати, ванредно је уписала школу за васпитаче, јер систематизација тако налаже. Трновит пут је прешла, од папирологије за повраћај стана у Приштини, до тога да су јој била загубљена документа, као и многима за време рата, а била су неопходна ‒ напомиње за „Политику” Гордана Ђорић, која ће, како каже уз Марију и њену породицу бити увек, али и за сваког коме њена помоћ може да буде од користи.
Марија Новаковић биће једна од око 20. Срба колико их је сада у Приштини где је до рата живело више од 40. 000 српских душа.
Марија Новаковић биће прва Српкиња која се после скоро 23 године враћа у Приштину, а која ће трајно боравити у стану који јој је био узурпиран.
